Bratstvo

38 —

ченичком смрћу страдао, Из Јерусалима се свратио у Цариград и ту је испословао и добио од султана ферман, да може поправити манастир Рачу у ондашњој сокоској нахији, је дошао ив Цариграда у Рачу, одмах се дао на тосао и изгледа, "ва непуну годину дана, да је манастир сасма поправио. У песми: »Почетак- буне на дахије«. -Фочић Мехмедага,

ово вели ва, Хаџи Мелентија :

»Дак, запалим Рачу украј Дрине

И погубим Хаџи Мелентија

Кој је иш'о преко мора сињер

Те је влашку Набу походио,

Пак, се узпред у Стамбол вратио

И од цара ферман излагао

За стотину жутијех дуката,

Да Власима богомољу гради

Да је тради за седам година.

Начини је за годину дана. ·

Ево има шест година дана,

Како зида покрај цркве куле, ~

А у куле набавља пебану

И по мраку топове привлачи,

Видиш јолдаш, да се нечем нада«.

Хаџи Мелентије био је доста висока, раста, развијен, коштуњав, човек отресит, заузет за ствар свога народа, и када би се једног посла прихватио, ништа га није могло омести ни зауставити да започети посао не сврши. Веровао је, да сраки посао, кад га се он подухвати, са, бојом помоћу мора се добро свршити, Оматрао је, да је његова света дужност за народ радити и жртвовати се у име Бога. Вера га је соколила ш 600 дрила у сваком њеповоме потхвату. -

· Колико се зна, Хаџи Мелентије није пред устанак спремао џебану и топове, нити се сокоска ни ужичка нахија одмах дигла, када. је плануо Карађорђев устанак, Истом када је Јаков Ненадовић сасма очистио ваљевску и шабачку нахију и када је склопио са капетаном Видајићем мир за Јадар и Рађевину, онда Хаџи Мелентије ступа у договор са Јаковом Ненадовићем · и спрема народ за уставак у своме крају. Када су, по зашовести Карађорђевој, Јаков Ненадовић и Лука Лазаревић 1805 године. ударити од Дрине пут Ужица, тада Хаџи Мелентије диже народ на устанак у сокоској нахији, Један |лео Турака утекне у град Соко, а други пребегну шреко Дрине у Босну. Тада постави Јаков Ненадовић Хаџи Мелентија за војводу сокоске нахије и главног старешину тога краја, Хаџи Мелентије · са својим Сокољанима, и Јаковом Ненадовићем упане у ужичку нахију, ту их дочека Милан Обреновић и одатле сви крену пут Ужица. Са свију страна опколе варош, стану је бити и тући