Bratstvo

6

нарочито сад, после тешке десетоподишње борбе наше државе с разорвниме "утицајима бољшевичким омисшим да (не може бити речи о томе, Јер од "гледања на црквене зпраде као на. опоменике и на мувеје до гледања на их као подесне птросторшје за 'биоскоше гтије велики корак, а је верујем да смо ми ту критичну фаву, слава нека је Богу, срећно „преброди

— У Дому Савиначке цркве, 14 фебруара, одржана је редовна водтшња _акушштина _ чланова · Друштва за подивање храма Св. Саве, (у присуству Њ. О. Шатријарха Димитрија. _ Окушштини су, сем Њ. - С. Патријарха, шрисуствовати ши епиокошти: битољаки г. Јосиф и амери- чки г. Мардајрије. Међу осталим члановима Друштва примећени ју г. г. · др. Драгољуб Атрашнђештогви па. штрофесор. Университета и члан главног друштвеног одбора, Живан Живановић, #ивојин Рафајловић, Велимир Карић, Петар Одавић, Заршја Поповић, Ж. Радосављевић, Шетајј Куновчић, Мти"хашло Шоповтић, Оиништа Кордић ти многи (друши.

: Свушшитну је, у 10 часова шре шодне, отворио Њ. О. Тралтратја о Димитрије. _

Њ,. 6. Патријарх је, у авом лепом говору шотакао значај ове ху„мане, племените (и религиовне акције; ашелујући на све да се енергично, твредано, војски заузму за птрикушљање што већег броја гшристота ако бт се подизање Храма Ог. Саве убрзало и што пре привело у дело. Њ, 6. Патријарх је, бирашшим тречтила, шатласио да је то дужност целога оршокесга. · народа (трема највећем нашем просветитељу ши највећем православном -орештевику. Заштим, птрочитон је шавештај о раду Друштва у току зпинуле 1929 године. Имовина, друштвена увећана је у пелокуштвој новчаној вред_ ности (са бруо 659 хиљада и 898.50 динара. трема. птроштој порлрашти сума, · је порасла за 180 хиљада и 548.80 уинара. Друштво је током троше године имало 835 добротвора (ба прилопом од 284 хиљаде ји 375 динара. · Друштво је апеловао ји 'на г. Михаила Шушина, да се његовим зајувимањем помопне акција и у Америци међу Орбима, 1. Шушин је једним триомом

обећао. сарадњу. рошотојдјишњи (њовш легати у имањима биста «су Лука.

Гајић, а Малго Пожаревца, г-ђа Јелисавета Мица, супруга пточ. Сретена. Миловановића ареског жачелника, Јрочитани су извештаји и надзорног и благајничког одбора. Ови су извештаји примљени.

У 7885 бр. »Политике« објављен је чланак шод насловом: »Шта је све у опасности« (пред |разорењем целе једне пивишизације), који је на· шисао Шреосвећени ЈГ, Епискош иколај. Ив овог чланка доносимо опен дећи резиме: ,

Наши претци на Балкану учествоваши су свим бићем својим само „у стварању и изградњи једне једине цивилизације. Они су дупо бити: шепрти га калфе код Јелина, Најзад су у време Тршовеког царства и Неманића господства дошшти до мајсторског шрава, и као мајстори раме уз раме с Јелинима стварали (у. О Косовом је пропала држава али не ји · цивилизација. Прошао је скупоцен материјал алинеји стил. Како је 'везла кнелиња, Ефимија тако и данас везу девојке око Окошља, само не златом по свили. Какву је доламу носио (војвода Моитош сна, Косову, такву и сад · носе сељаци око Битоља, само не од чохе и кадифе. Какве су куће зидали · стари велможи, тако (и сада неимари зидају, само од опеке и чатме. Но није материјал главно. Материјал зависи од кеса, а стил од духа и морала.

Не мислите шикако, да ће наш народ бити свету смитали чији и човечанству кортонији, ако своје шрезре (и одбаши а туђе штрими, своју! душу згави 4 у туђе се рухо одене. Шитајте копа. хоћете правог врошејца., шета му се у овој вемљи највише (допада, да ли оно што (смо увезли и котирашти исти (оно тито. смо сами испвористи на темељу духа и мојрата. наштег

· народа И добићете 'несумњив одговор, да му је само оно симтатично, што је на овоме тлу никло ш етворено.