Bratstvo

= 192 —

њава, храни и ствара живот«. »Ађуз5и5 ађуззшт |туосај«=р »Јја сам дошао да би имали живот и да би га имали у изобиљу«. Религиозно је познање додир са животом, додир двају живота. Оно је узвишеније од теориског познања, као што је пуноћа истине нешто више од апстракције. Не налази се с њом у контрадикцији, него је изнад ње. Она зехтева човекову слободу и слободном човеку се открива у личном општењу активно и морално =— стваралачка слобода снисходећег, ствараоца живота и милостивог Бога.

Под овим знаком активности Бога и активности човека протиче религиозно познање. Но активност је Божја изнад ове последње.

Бога није потребно доказивати, не стога, што би карактер религиозног познања стајао теориски ниже, или би зналачки био мање вредан, мање објективан, но просто зато, што Бог сам себе доказује. Религиозно познање је самодоказивање Бога. И »сведочанство је божје зише«. Јер је у њему живот, вечни живот. То је сведочанство вечног живота. »Бог' нам је даровао вечни живот, а тај је живот у Сину Његовом. И ми видесмо и посведочисмо, да је Отац послао Сина као спаситеља свету.« »А ово је живот вечни да познају Тебе јединог истинитог Бога и кога си послао Исуса Христа.«

· Бог није само објект нашег религиозног познавања него је и његов субјект. Ми познајемо Бога Кроз Бога у Његовом самооткривењу. Према овоме као одлучан моменат у акту религиозног познања јавља се Божје откривење.

Николај Арсењев.

Морални погледи и религиозност у племенима Црне Горе и Брда

(Посебна запажања код Васојевића и њихових сусједа)

Најдубљи познавалац етничких особина и душевних својстава којима се одликује наш народ, пок Ј. Цвијић, констатовао је и показао да су висока етика и дубока религиозност битне црте наше националне душе. Познато је да је он нарочито подвукао у својим испитивањима моралну осет-

#) (Срав. код Паскала: »Џе уде ди соешг, Ја гоште штте ве

репЕ раз ефе гетр! аце раг ип обје! ићи е: шттабје. с' ез-а аге аце раг Рјец тете«. Бог је предмет испуњавања« по Кена-Упанишадама.

при