Bratstvo

| 85-——

ломачи својих нада беспомоћно се трза и крши руке. С те стране ово очајно стање доста личи на оно у вријеме Спаситељева доласка, јер и данас људи као икад »залудјеше у својијем мислима... и претворише славу вјечнога Бога у обичаје смртнога човјека... »(Римљ. 21 и 23). А, јасно је, да »одрицање слике и прилике Божије води негацији и уништењу човјека«,. говори поменути руски мислилац. Основ таквог стања је гордост«. Она је »врхунац зала.. Због ње смо постали смртни«, каже св. Ј. Златоуст. Па ипак је наткрилила све остале врлине. Што то значи, казују нам ријечи Епископа Николаја: »Охолост је глечер са кога се неимовно срља у паклени бездан«. Ради њених посљедица, као огњени стуб, спустив се с неба Син Божји, да свјетлошћу божанства размрзне и огрије људска срца за љубав према Богу и ближњему. Али, чим се човјек почео удаљавати од Бога, срце му је постало пуно злобе и охолости. Стога је и данас мржња стегла земљу. Лични интереси уздижу се над општим, као велике планине над малим хумкама. Плашт егоизма покрива врлине узајамног помагања и саосећања. Љубав замире, повјерења нема. Жалосно, врло жалосно!

Па зар је стога Син Божји дошао на земљуг Зар је за то примио »обличје слуге« (Филипљ 2, 7), да нас само тренутно спасе и подигне! Не, нипошто ! Дошао је, да нас заувјек, спасе и узвиси и одржи у свјетлости истине и љубави. Јер Бог нас тако заволи »да и Сина свога јединца посла, да сваки који Га вјерује има живот вјечни« (Јн. 3, 16). Он нам је донио средства спасења, која нам пружа св. Црква наша. Тражимо их! Спасимо се! Клонимо се путева што воде у пропаст! Чувајмо се! Јер гордост, која нас је из раја извела, пријети, да нас уништи. Модерни човјек стара се да религију пребаци у античне ствари, не увиђајући да се »без вјере у Бога.. не може снаћи усред бурног потока стварностих. Без те вјере нема истинског напретка, нема правог живота. Стога се данас, у јеку проналаска и великог научног развитка, народи спремају за уништење своје »културне« браће, да је го право понижење за хришћане, које Спаситељ учи: »по том ћете познати да сте моји ученици, ако љубави имате међу собом«. А зар је то љубав да се народи посматрају из хлада топовских лафета и муниционих складишта, желећи да један другог униште! Не! То је живот без Христа — нехришћански. Јер »ко живи у свјетлости, а мрзи брата свога, тај је још у тами..., по тами хода, и не зна куда иде, јер му је мрак ослијепио очи«, каже св. Јован Богослов. Из