Bratstvo

Велики Петак

Кроз сва осећања жалости, дивљења и захвалности које буди овај јединствени црквене године празник у срцима свих људи, свакако нам сесвима стално намеће најглавније питање: зашто је син Божији својевољно страдао за нас» Ученик љубави Јован вели на ово питање: Богу тако омиље свет да је дао свога јединца сина, да свако ко вјерује у њега не погине, него да има живот вечни (3,16). Али док је љубав очинска послала јединца сива, у овога је претходио осећај неисцрпне самилости с људима, да изврши дело искупљења рода људског када су човек и све кроз-ањ постали.

»Иди и помози им« гласило је јамачно слање Скна од стране Оца небескога међу људе на земљу, када се испунило време. Тим посланством било је испуњено све најсветије биће његово као Сина човечјег. Постао је, како један мислилац рече, највећи, најмилостивији Самарићанин своје узвишене приче, јер се успео по најстрмијем путу и врлету, да помогне свему човечанству, од Адама па до последњег човека на земљи на скончанију вјека, које човечанствоје падало и које ће још падати под притиском бремена своје тешке грешности. »Ако хоћеш, спашћеш их« ове речи небеског савета одјекују у души његовој од трикратног кушања па кроз цео његов живот и напорни рад, кроз гетсиманску страшну ноћ и судницу до крсног пута и Голготе. »Без тебе, без твоје свеоткупне највеће жртве, цео људски род ће пропасти, јер их нико не воли као Ти, нити их воли толико да се сви могу спасти«.

Ово је смисао велике састрадалне љубави Христове, пред чијим распећем и јавном поругом, пред најсветијим живоносним гробом, стоји у мислима на Велики Петак сваки Хришћанин без изузетка скрушено, молитвено, благодарно, али и са светом стравом : да ли се и колико користио благодатним плодовима ове свеоткупне жртве сина човечјег>

Али самилост и састрадална љубав Спаситељева нијеи песме да је предмет само нашег дивљења и слављења. Не. Свасастрадална љубав, његове жртве кроз које он пролази из велике самилости и пожртвовности велике седмице за све нас, ваља да буду сталан подстак и нашој љубави, нашем милосрђу, вазда живи подстак нашим добровољним жртвама у овој покајној години у којој се ми налазимо на концу. Како дивно и потресно вели старац. Зосима код Достојевског о нашој грешних људи састрадалној.