Bratstvo

= 46 -—

Христос је још близак нама, пун подстака на љубав, „самилост и истрајање до крајау предању вољи Божјоји кроз своју Мајку која је нераздвојна од његових страшних мука на крсту. И-свој потресности. Христове трагедије врхунац њезин је баш његова Мајка. Она зебе у души стално за Њ, она га прати кроз цео крсни пут, а тај пут није само притисак два у накрст дрвета на плећа изнемогла, искрвављена, шибана, кроз читаву ноћ пребдила човека, него је то и пут јавне поруге, презрења и клетве. Псовке, пљувања, злостављања и вређања -овог праведника од разјареног уличког олоша, ког праведника је сама државна власт напустила, болно цепају душу мајчину. Кроз њу сада више него икада пролазе пророчке речи Симеона Богопримца: »оружје ће проћи кроз твоју душу« (Лк. 2,35) и завет њезин Богу: »ево слушкиње Господње«. (Лк. 1, 38) |

Велики руски приповедач, очевидац, описујући живот „негда прогнаних у Сибир, живописно приказује крај једног таког "бедника који у казаматима постоји још само као бројка. Мртав лежи на прљаву поду, на њ наилази сурови стражар, застане, прекрсти се и вели за њ' »и он је имао мајку«. Да, врхунац сваке несреће и сваке трагедије је помисао на мајку. »Жалосна му мајка« вели наш народ.

А како мора на Велики Петак да нас потресају сиња жалост, плач и бол најсветије, најузвишеније мајке за невино страдање, понижење и смрт њезина јединца а Бога нашега који све то трпи из чисте састрадалне љубави за нас, да нас откупи од греха, проклетства и смрти.

Најдирљивији је а уједно и највише божанскољудски тренутак на крсту свакако опорука сина са највећим благом људским на земљи, са мајком коју оставља, која је за најузвишеније материнство и постала и живела. »А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: жено ето ти сина! Џо том рече ученику: ето ти матере: И од тога часа узе је ученик к себи«. (Јов. 19, 26) Колика свештена збиља, колико дубоко старање, колика духовност и нежна осећајност на последњем часу за разлику од обичних опорука људских, често без икаке идејности, духовности и светиње, са цигло грубим земаљским сврхама, или са продужењем пусте људске обести и таштине и иза гроба !

Ова опорука Исусова са крста при човечанском растанку његову са земљом није само старање о мајци, да има достојно закриље на земљи, већ има и свој дубљи духовни смисао.