Bratstvo

== 206. ==

Један славан немачки побожан песник-приповедач вели: кад бисмо ми имали тог чула, ми бисмо чули весели разговор: и песму цветних пољана кад се расцветају и разнесу у изобиљу своје дивне мирисе, кад се сва природа након зимске стеге и мртвила пробуди и обнови. Као што би нам се некад тако свеже и миомирно цвеће болно потужило у јесен на мраз и хладну земљу кад мора да свене.

Уопште горди човек навикао је да види прави живот само у себи и у ограниченој мери у животињама. Али и биљка има. душу вегетативну, она дише, ради, почива, стари и умире и оставља за собом наследнике као и човек. И биљке имају свој језик који ми не разумијемо и говоре нам стално кад су у цвету да их гледамо, да у њиховој дивоти упознамо јесш боље Творца и његову неисцрпну мудрост и доброту, као што нас њихово венење и смрт подсећају на нашу сопствену пролазност. Нас круже разне домаће животиње и вољно нас и одано служе. Покушајмо да им се дубље, са што више пажње и љубави, загледамо у очи. Без изузетка опазићемо у свакој животињи сетан, тужан и жалостан поглед. Па баш тај поглед нас и везује тајанствено и несвесно љубављу за њих. Тај жалостан поглед буди у нама управо самилост с њима и наводи нас да лепо поступамо с њима, да их не злостављамо. То је

тајна самоодбране њихове од нас и наше ћудљивости.

Највећи руски мислилац види у своме славноме делу »оправдање добра« у човеку и сучуство као један важан основ моралног делања његова с којим осећа боле па и потребе живих створова и животиња. То сучуство имају и животиње. Тако можемо да разумемо једног великог подвижника на изласку средњег века, коме се цео образован свет диви, кад исти вели вуку: »брате вуче« и својом великом љубављу и одуховљеним бићем укрођује овог да му се као маче умиљава, или када му птице слећу на руке и на рамена и ословљава их »птичице, сестрице моје« и оне му говор разумеју. Још Мојсије пророк вели (5, 25, 4) »волу који ти врше, не завезуј уста«. Дакле већ стари завет нас упућује да имамо љубави према животињама, да будемо праведни према услугама њиховим и самилостиви према њиховим патњама. Јер је Господ од земље створио као и Адама и све звери пољске и све птице, и све ове беху њему покорне до првога греха људског и до проклетства Божијег

НЕ