Bratstvo

| лета кједско ННО| 0оН

Година Х Сарајево, децембар 1934 Број 12

„Мир на земљи“

У ове божићне дане милиони уста по свој земљи пјевају „мир на земљи".

А сурова и мрачна реалност као да се руга тој светој пјесми. Ко се сад може хвалити личним миром # Кога не муче сумње, опасност, сажаљење % Зар има много оних који воле људе — браћу % Изгледа да није добро ни у основној ћелији свакога, друштва — породици. Вјечити сукоб међу родитељима и дјецом, чини се, још је већи него у стара времена, Изгледа да су ослабиле не само природне везе отаца, и дјеце, већ је заборављен и заједнички језик: очеви и дјеца тешко разумију једни друге. Муж и жена који живе „као једна душа!', — сада су ријеткоот. Не потврђују само учестали разводи да су многе породице немирне, јер небројени равлози крију породични немир од свјетског погледа. Често се породични савез држи само формално, а у самој ствари он већ одавно није „савев'

Друштво у ширем смислу претставља још тамнију слику. Затвори свију врста свагдје су пуни. А тамо се јамачно налазе све сами непријатељи мирног тока друштвенога живота. Дебели зидови, жељевне решетке и од главе до пете наоружана, стража, доказују да су и они што вире иза, решетака и друштво, које их је тамо стрнало, врло далеко од мира и добре воље. Небројена множина, странака, претвара. друштво у ратни "табор гдје се дању и ноћу води час тиха, час јавна, жестока, отрасна, борба. која је далеко од начела, мира, и узајамне добре воље.