Bratstvo

__ 34 =

најстрашнији страх — у радосно ишчекивање, торчину овога, света — у сласт, — Оптимизам вере, наде и љубави према, Богу. | |

Наше време је најмање оптимистичко. Зашто је тако мало оптимивма у нашем животу — Зато што је мало вере, надо и љубави према, Богу. Данашњи човек више верује у себе него у Бога, више је заљубљен у овет и што је на свету него у Бога, више се нада на људе и дела људска него на Бога и дела Бозеја. Човек без вере слаб је оптимиста. Оптимиста, је док му је пун стомак, док су му здраве ноге, руке, очи, плућа, и нерви, док бу му деца здрава и жива, и док несметано броји залогаје · живота. А чим му се испразни стомак, изгуби здравље и децу и затрубе ратне трубе — о животу више не мисли добро, престаје и његов оптимизам. Оптимизам без наде је немогућ, као што је немогућа радост на путу који води у неслућену бездан. Оптимизам без љубави то је кућа на песку, која стоји док не ударе кише и ветрови.

Наше време је најмање стваралачко, зато што је најмање оптимистичко. Оптимизам ствара, не обара. Све ов ствара из оптимизма. Оптимизам ствара државе и зида градове, храни сиромахе и просјаке, зида пркве и хуманизира (оплемењу је) свет. Да војсковођа није оптимиста не би носио победу. Да. зец оптимистички не гледа Ба месечину никад неби смео изаћи да се набрсти. Да зидар није оптимиста не би смео ни метар да се пошне за зидом својим. "Да сејач није оптимиста и да н6 бада с надом да ће добити више него што баци — читав свет остао би без хлеба. Бекови оптимизма увек су били и векови стваралаштва.

Ми Орби не смемо бити песимисти. Не смемо зато што још живимо од оптимизма нације своје, прађедова ђедова и отаца. својих. Не можемо не бити оптимисти а да се не одрекнемо имена свога и историје своје. Ове наше национално назидано је на оптимизму наших светих владика, царева, крагева, кнежева, велможа, пустињака, мученика, сељака и занатлија. Можемо ли не'бити оптимисти а да се не одрекнемо светих својих % Наша, земља натопљена је крвљу оптимистичких пре“ дака наших. Можемо ли не бити оптимисти а да не падне проклетство предака наших на нас ' Јеромонах Митанло Ђусић

Њ У те