Bratstvo

_ сиромаштво, — говораше он. — јер га је волео Христос. Ја, _ волим богатства, јер она дају могућност да помажемо несрет_нима. Пред саму смрт Паскал се исповедао обливајући се сузама. Последње му речи беху : „Нека ме Бог никада не остави.“ Умро је у 39-ој години живота, у најбољем напону своје снаге. ___ 0 Какво је било гледање на свет тога великог математичара, и филовофа, о коме чак и слободни мислилац 198-ор века Волтер говорио са дивљењем, "може да се просуди из његове биографије. За сваки случај оставио нам је он и један састав под насловом „Мисли“ које су скраћен облик замишљене опширне аподогије хришћанства. Паскал је био велики мистичар. За њега Бог није нешто спољашње него је такав, који може да се осети у души. Њему, Џаскалу припада велика, ми- сао, да, ако нам се вера укаже празна, не губимо ништа, али ако св оправда, безбожници губе плремного. Шрема њему, не може се ићи Богу помоћу разума него кров веру. Физика, и математика су немоћне у питањима о Богу, због чега се разум мора покорити вери, обуздавајући страсти.

Паскал се држао скептички према свему што је било изван предмета вере. Видљиви свет је ништа према вечности. (Ове, чиме се наслађавају људи, ове што сачињава њихову охолост, предмет за славољубље и незаситива грамзивост, све

10 није ништа више него само плод уображења. Тако се он односи како према свемоћним људским положајима, тако и према навикама, обичајима и разликама, створеним поднебљем, политичким приликама и епохама. Разбојник, оцеубица и др. ови су у своме времену и месту важили као добротвори. Шта, су човечија задовољства % Привиђења за нове патње. ЈБуди чине хуку и путовања, која их одвлаче од помисли на, ништавило живота. Тако се завршава Паскалова филозофија.

У 18-ом веку, као и данас, било је безбожника, али они

нису спречили тога генијалног мислиоца, математичара и физичара, који је један од хтемељача, савремене (егзактне) науке, да сачува најзначајнији кут у својој души за религију. При томе, према овој последњој, није се он односио неодлучно и формално, него са сБом одважношћу и са пламтећим срцем срцем својим. Нешта, више, — за, њега. је она била дело и живот. У томе случају он може да буде узвишен пример како за обравованије људе тако и за све друге да могу да се хармонично сложе у следећем,: наука, срце и дело светле су луче за веру хришћанску. | –

(„Народен страж“ Софија, превео Н. М. В. Џопов