Bratstvo

—_ ПОЛ ==

народа и пресађивању европске цивилизације. Велику улогу играла је она у књижевности и уметности.

Међу научницима у Русији имаде верујућих, — »Безбожник« са жалошћу констатује, да међу научницима у Совјетској Русији упркос примењивања, присилних мера и насиља има велики број верујућих. Они нису били ни борбени безбожници нити су изучавали марксизам нити су се трудили да сазнају, да Лењин и Стаљин осуђују религију као непријатељицу комунизма. По томе бољшевичком органу, научници не би могли да имају слободу савести у области религије.

ГРЧКА. _— Ерак и породица. »Ијерос Синдезмос« на уводном ме-. сту под овим насловом доноси, да је министарство правде у Грчкој решило, да се са већом строгошћу бори против напуштања деце од неких родитеља: Подвлачећи, што ће то решење наћи пуно одобравање у јавности лист каже : '

»Када је и у самим неразумним животињама, осећај материнства од природе утврђен, толико силан, да чак и самопожртвовање захвађа родитеље, за свој пород, изгледа заиста одвратно и гнусно злочиначко напуштање своје деце од људи, коју они остављају на путевима, саму и незаштићену, да би тамо нашла смрт или да буду затворена у човекољубним заводима, удаљена од сваке породице, без очинске заштите, без крова. Ако је такво поступање само по себи одвратно, када ;е реч о ба цању деце из ванбрачних веза, како треба да се окарактерише, када родитељи законски венчани напусте своју децу # Признајемо да не налазимо довољно израза да представимо такав злочин... Без брига о породици човек не може живети ни напредовати. А породицу сачињавају деца. Без деце нема породице, ни друштва нити може народ да постоји. И народна влада, када је решавала да испрпи сву строгост против људи зверова који напуштају своју децу, учинила је неоцењиву услугу за одржање јелинске породице и за благостање грчке отаџбине.

РУМУНСКА ЦРЕВА. — 1) Румунска епископија у Вршцу. На годишњој скупштини конзисторије СОибињске Митрополије, држаној у Сибињу 5 октобра о. г., узета је у дискусију ситуација Румуна из Српског Баната и Мађарске и Срба из Баната Румурског. Дуго се већало о могућ ности оснивања једне румунске епископије у Вршцу (Југославија), и дошло се до једнодушног закључка: да се ради на томе, да се »према узајамном споразуму између два пријатељска народа« оснује румунска епископија у Вршцу.

2) Старословенски језик у Монашкој Богословији. У Черниџи, близу Букурешта, постоји осморазредна Монашка богословија. По свршетку ове богословије монаси иду на универзитет, или се распоређују по манастирима. Ови монаси су најистакнутији проповедници Еванђеља у румунској цркви. Они су проповедници и речју и делом, јер се у богословији науче духовном монашком, еванђелском животу. — Пошто румунска црква има богослужбене књиге транскрибовање ћирилицом (старословенским словима), а да би се за богословску науку могла употребити и литература на старословенском језику — професорски колегиум ове 60гословије мишљења је да би требало у наставни план унети и старословенски језик, као засебан предмет, да би се ученици у току студија могли користити и словенском литературом, и да би могли студирати старе рукописе на словенском језику и рукопис на румунском језику, транскрибовање ћирилицом.

3) Монашка аутономија. — Сви монаси и неки епископи мишења су и раде на томе: Да се изабере један епископат који ће водити бригу о монаштву у целој земљи. Према плану ових сви би манастири изашли из јурисдикционе власти месних архијереја и потчинили би а овом једном епископу који би имао духовну и административну власт