Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Аг о |5А 3

делог сина краљевог, и они сви наваљују на краља да стане томе влу на пут, докле се још може.

| Дечански је слушао мирно ту кишу доказа коју проеу велика властела о кривици Душановој, слушао је и премишљао... Није му више жао сина... Он већ Душана не воли онако као што га је волео пре него што се по трећи пут „оженио ; не воли га тако још од онда кад му је трећа жена, родила Теодору и Синишу... Али он размишља како да одузме оружје Душану из шака, а да се не пролива, братска. крв, како да казни непослушно дете, а да за државу не буде никакве штете.

Умукоше сви.

Сви чекају што ће краљ провборити..

Усред те тишине у сабору, отворише се врата и један громки глас огласи:

— Њено величаство, краљица !

Цео сабор устаде на ноге. Само краљ остане седећи док му жена прође кров дворану, а када се приближи престолу, он сиђе низа степене од постоља, те узе краљицу за руку и узведе је до престола, на столац који је с лева поред његовога седишта свагда за краљицу спреман био.

Краљица стаде поред свога места, али не хтеде сести. Њене дворкиње заузеше места иза престола, а на првом ступњу од престола стајаше мали краљевић, Синиша.

Пошто су сви заузели своја места рече краљ:

— Каквом случају треба да захвалимо, ја и моје дворско веће, што данас видимо међу нама и тебе, светла кира Маријог

— Нека опрости величанство краљевства ти, и нека, ми опрости велможно веће, што се усудих да вам за неколико тренутака прекинем велеважна већања; али, ако се не ва рам, овде се већа о нашем љубазном сину и младоме краљу Душану 2 Ја знам да део овај сабор одушевљава само једно осећање правде, али знам и то да су мушка срца од камена, внам да мушка рука хоће често да казни као преступ нешто, што је можда само мала погрешка, па с тога сем држала да је моја света дужност у овом важном тренутку да заувмем моје краљичко место на престолу од Србије и, Приморја. Душан нема рођене матере која би га заштитила својом молбом од, прекомерне строгости очеве и од претеране ревности његових

69