Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

A JL paaa u AO Na ML? = ти.

Заше нам из свију српских земаља и поморских, и у њима нам причаху први људи из народа како је ова проклета жена дотерала својим пакленим лукавством...

— Умукни издајниче! — осу се из стотине грла,и стотину мачева посукта из казија.

Краљ устаде п снажно заповеди :

— Мачеве доле, господо хришћанска! Овај старац има моју краљевску реч, да га неће нико прекидати у његовој беседи. Говори старче ! :

— ... дотле, да ће скоро да се пролије братска крв настави калуђер као да га нико није ни прекидао — II Ja већ то ни сам Душан не може спречити ; али нека барем своју главу чува, јер је краљица-маћеха послала неколико својих робова у Византију да га смакну из прикрајка.

Краљица смерно склопи руке за молитву, подиже очи пуне суза у вис, па рече гласно: ЛЕ

— Господе, опрости мојим непријатељима, јер они не знају шта чине !

Мали Синиша притрча својој матери, па је стаде љубити и својим гласом, који је као чисто. сребро звонио, упшта :

— Драга мајчице, што плачеш 2

Краљ се саже те целива своју жену у чело, па онда грмну на оца Андонија:

— Свршуј калуђеру, докле. ме није издало стрпљење !

— Млади краљ — настави старац мирно — није никако могао да верује да ће Марија Палеологова, да ће жена која се назвала краљица српска и поморска заборавити се тако далеко, да најми убице за сина својега мужа, и с тога је Душан и после тих гласова излазио само с једним двородршцем. Наједанпут, у шетњи нападне на Душана па заседе ова чета краљичиних бездушних најамника, и он би остао мртав на томе месту да га сам Бог није чудом спасао. И сама хладна земља згнушала се од тако богомрског дела, па се у том тренутку тако затресла да су све убице попадале. на вемљу и да је пред њима зинула пучина утробе земаљске. Убице, престрављене чудом Божјим, _признадоше да их је краљица Марија поткупила да убију Душана,'и скрушени од руке Свемогућега, повезаше се сами. Приђите ближе не-

105)