Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Господе, у твоје руке предајем дух мој ! — рече јеромонах, излазећи из дворнице. — Нека се Бог смилује на српске и поморске земље !

УШ.

25. октобра 1330 године ујутру, у прво свитање, настаде жива граја у свима авлијама Душанових дворова. Сви меропси младога краља из Гвозда, с Гиновог брда, из Висатора, из Зрела, из Врбана, којима беше у део пала „мала работаг да чувају ловачке псе младога краља; даље сви сељаци из Вране под Кључем, из Војуше, из Дењкова, ив Дања, из Громаче, из Добруше, којима је работа била да негују и обучавају ловачке соколе зетскога господара, сви беху сазвани, и освануше тога дана са својим „питомцима испод Дримца, пред дворима Душановим.

Историци веле, да су ти двори били на реци Дримцу. На најбољим картама нема те „реке“ ; али сва је прилика да је Душанов замак био на ономе месту, где је сада село Бердица, пред сами уток Дрима у Бојану.

Занимљива грађевина беше тај градић младога краља. На њему се видело да је на граници византијске и латинске уметности, а баш то је можда узрок што двори беху онако чудновато сазидани. Главни зид око дворова беше преко три човечија стаса висок, у основи неправилни петоугаоник о неједнаким странама и угловима и с другојачијом кулом у сваком углу. Али и осим тих петоугаоних кула, на два места исред зида подизаше се још по једна кула, само што те две“ немађаху шиљатог коничкога крова од лима, него три KOHцентричне галерије, ограђене оним четвртастим васекама у зиду, од којих и цела главна. ограда на врху онако зупчасто изгледаше. Неке од тих седам кула беху четворостране, а неке округле, и само у томе беху једнаке што од сваке беше једна половина у авлији, а друга изван зида, што беху дакле у средини дебелога зида узидане. Али друге сличности ИЛА виметрије узалуд би тражили. На једној има повелики четвртаст провор с гвозденом испупченом решетком, и то под самим кровом, на другој три узане дугуљасте рупе као мавгале поређане једна врх друге усред кулине висине, на трећој 5—6 прозорчића разбацаних при земљи, под кровом,

14