Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

јер оваквога лова, као што ће данас бити, није још видела. Веља Планина

Међутим и Балдовин разгледаше, да ли су еви ловачки пси у реду и на броју, раздаваше својим људима наредбе, световаше их којим ће редом ићи. :

— Добро ви јутро, господо ! '

— Добра ти срећа јуначе ! — одговори Марино. — Јеси ли поранио, јеси ли твоје људе опрсиио у хајку 2

— Та, отишло је више од пола наше целе војске у планину да вам изгони дивљач. Ја Бог и душа не знам, ко то тако наређује. Ви кад одете у лов, ви не знате што је доста, а док се ви тамо бавите, дотле... '

— Шта дотле, оштра мазино 2 — примети Балдовин смешећи се.

— Дотле може напасти војска старог краља...

Двородржице пренуше у емех.

— А зашто не и војска франачка или алеманска2 упита Бањић.

— Смејте се ви, али бојим се пресешће нем свима смех, ако нас овако бев војвода и без главе изненаде, јер ми нећемо моћи ни дворова одбранити, а камсли...

У тај мах у унутрашњим авлијама затрешташе трубе.

— Сваки на своје место ! — Заповедише Марино и Балдовин својим људима, па журним корацима одоше у дворове где се искупљаху сви ловци, сви гости, сви који ће пратити младога краља у лов.

Шоеле четврт сахата кренуше се ловци.

Напред јашу четири трубача с дрвеним баретима, окићени белим перјем на глави, 6 модрим контушима, црвеним клашњама и зеленим напршњацима, сва четири на белим коњма на којима беху амови од црвене коже, онаки као што се данас мећу на коње за презање у кола. Трубе им веома дугачке, и са сваке виси по једна цртена заставица, дугачка, колик и труба, и у среди на свакој застави изреген бели орао,

За њима маршираху три одељена војника : прво пешаци који су били наоружани само мачем и једним овалним штитом на левој руци, а од хаљина имађаху жућкаст прслук, ишаран