Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

изабрала за свога грађанина, дакле учинила му част коју је онда само владаоцима указивала. Ето с њиме упоредо јаше Андрија ПЏештић, који је 1820 године е Дубровчанином Грубетом држао под закуп тргове краља (Стевана — а до њега Лавре Вукасовић, који се дстле узалуд трудио да добије руднички трг под закуп, а сада се надаше добити од младога краља, што му је стари кратио. Најзад у њиховом су друштву јши Маркони Мате Васиљевић, трговци који одавно бацаху око на трг новобрдски где беху главни српски рудници онога доба. Сви ти шпекуланти похиташе да своје капитале понуде младоме краљу, коме се отвараху тако сјајни изгледи...

Најзад ето п самога Душана на његову поноситу хату из Андалузије, кога је преко Млетака набавио, и који беше данас покривен скупоценим белим покровцем, на коме беше златом извезен немањићски орао са скиптром и светском куглом у једној, а са два кринова цвета у другој канџи. Ја дивно ли беше данас одело на младоме краљу ! На глави самуркалпак с челенком у којој се блистало драго камење и с перјаницом од соколова перја, на раменима плашт од црвена аксемита (кадифе), с „бисерним партами“ а псстављљен „хеодами“, (хермелином, кожом од беле куне), на снази „коласта аздија', контуш од атласа с грањем и колутовима од бисера, којим цела хаљина беше извезена, или како се онда говораше „фигурана“. Клашне му беху од панадуре, некаквог ткива, које је по скупоћи и финоћи делезило одмах иза аксамита. Што од одела не беше постављено самуровином или рисовином, то је било постављено црвеним сандалом. Пуца од златне жице, којима му беше контуш искићен на прсима, појас од златних верига на плавој свили, балчак од мача, канија самога мача , све се то сјајило и преливало у стотину боја, јер све то беше начичкано: рубинима, смарагдима, сафиром и тиркизом. По гдегде се могао видети и по који аметист и „змајев очац“ (опал), који је ношен као амајлија од урока и злих очију, исто као и плави камен.

Поред младога краља јахаше лево кнез Прибац Гребострек, а ва њима некаква грдна људина од својих тридесет година с јуначким лицем, али некаквим смешним устима. Горња му усна беше као вакрпљена и на њој ни трага

87