Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

тална рупа, 4— 5" у дужину, 4 једва један палац у ширину. Доле, наспрам уста, али више са стране, беху прорезана, два мала крста, куда је ваздух за дисање продирао. Наврх шлема велика лавовска глава, од које се грива и нешто коже спушта оклопнику до рамена, п то израђено од челика. На лавовској глави круна с девет трокраких зубаца, а усред круне забодена перушка од девет паунових пора, поређаних у три врсте, једна врх друге, тако да се виде свих девет сјајних окаца,

Оклопи богатијих коњаника, кнезова, војвода и остале властеле, беху махом из најславнијих ондашњих радионица, које беху у Милану. Њих је лако познати по оним силним испупченим сликама, које су чекићем рађене па онда позлаћене, којима је накићено свако парче оклопа, и које представљају разне митолошке прилике, минотавре, сфинксе, тице е раширеним крилима а с девојачком главом и грудима, крилате анђеоске главе, читаве. догађаје из римске историје итд. Равуме се да је свако парче свију оклопа и простих и господеких било изнутра добро постављено вуном или крпама, да не би убијало. 5

Па не само људи, него и коњи имађаху своје оклоле. Као што данас облаче господске коње у саму чоху, тако онда имађаху окдопнички коњи читава, Ћебета од челичних покретних каиша, на челу штит за главу с дугачким гвозденим рогом, а на грудима где данас бију кићанке бињепијекога, коња, онда беше права стреха од челика за ноге. |

Копља у тих оклопника имађаху гвозден шиљак на врху, читаву стопу дугачак, беху за два човечја раста дугачка и тако дебеда, да се једном шаком не могу обухватити, осим на једном месту где је издељано за држање руком, и где има мали штит за руку. Сваки је оклопник имао над десном сисом јак гвозден наслон ва копље, јер га није могућно било одржали положено без тога наслона. Код неких је то био јак гвозден шиљак на који се доњи затубасти крај копља натицао.

Поред тодикога терета морао је коњ да носи о седлу с леве стране оклопников штит, а с десне бувбдован са 6 пли више „пера“, и још једно оружје коме не можемо наћи имена. To беше кратак али јак штап о коме су висила два ланчића, и на сваком по једна повелика гвоздена боца.

121