Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

својих непријатеља, јер си ти једини појмио како високо треба, да стоји Божји миропомаваник на земљи, јер си ти једини појмио да сам ја све почињене страхоте починила ив неџомерне љубави према својој деци, јер си ти једини разумео у каквом је искушењу морала бити частољубива и страсна жена поред неприлике своје, поред мужа неспособног за сваку велику одлуку. Ја теби верујем да ће моја деца имати у теби не само правога брата, него ц оца и мајку, бољу но што вам им ја бида, верујем да ћеш ти бити бољи отац свима народима у српеким и поморским земљама. него што је то могао бити осакаћени и мученичким животом изнурени Стеван Урош треци. И ако ова ведика ц мада вдастела, ако ови велики мали духовници, ако сви људи који мисле у Немањићској држави одиста желе добра себи самима, својим породицама, и својим градовима, трговима, селима и катунима, својим дрквама и манастирима, ако доиста желе да се у српским и поморским земљама већ једном зацари правда, онда нека падну на колена пред ојађенога краља и нека измоле од њега да преда тешки скиптар државни и тешко копље Немањино у јаке и праведне руке младога Краља.

Чудан шапат пође од уста до уста у делој дворници. Многи људи нису могли да верују својим ушима.

Марија поћута неколико тренутака, дишући дубоко као да тражи снаге за оно што има још да каже, махну енергично руком преко чела, па онда настави:

— Хвала ти, племенити млади Краљу, што си својој недостојној маћији оставио да бира место на коме ће испаштату своје неопростиве грехе. Ја не могу поћи за краљем у Петрч, Њега би моје присуство само подсећало на све неправде које је мени ва љубав учинио, на оне потоке људске крви, које је мени за љубав пролио. Кад нисам умела да учиним да га бар“ вече његова живота утеши, за све невоље које је у својој младости и у целом животу претрпео, моје место није више поред њега. Нећу ни у Солун, јер тамо немам коме стићи. Мој отац Јован Палеолог није више царски намесник у (00луну. Он је пао у најдубљу немилост у Автократора. Он сада стрепи за свој властити живот, па му не могу натурити и своје јаде. Сем тога, ја нећу да идем ни у какву туђу земљу, у којој би макар и после много година могла доћи у искушење

157