Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

не само ми, него п сами бугарски бољари. Али они се брже прибраше од нас и грмнуше: ,„Исполаети великом хрипКанском Краљу. Многа љета нашој Парици Ани и нашем Цару Шишману П.“ Сада краљ нареди да једно одељење наше војске отпрати бугарске бољаре до Трнова и да тамо остане док се не крунише млади цар бугарски, а нама заповеди да нашу војску одмах вратимо кући. И сам краљ одмах из Извора окрете назад, право у Породимљу... Ми сви били смо тада тако отровани овом неочекиваном и нечувеном одлуком краљевом, да смо били готови, Боже опрости, да одречемо послушнсст, први пут у животу, нашем краљу и Господару. Али нас је наш дични вођ у битки на Велбужду од тога уздржао. Њему за љубав вратисмо победоносну војеку кући, али с чемером у души нашој. Сада питам сабор све српске земље и приморске, чија је заслуга за славу врпекога оружја на Струмиг

— Душанова — грмну цео сабор.

— Многа љета Стевану Душану! захори се по целој порти црквеној. Врло је вероватно да је у оној светини, која ве таласала као море око државнога сабора, било врло мало људи који су тачно знали шта је и како је било на Струми и код Велбужда, и да је сада постала јасна Душанова заслуга ва ту велику победу. Зато сада није могло да се утиша одушевљење масе, која је непрестано клицала Душану, MOK млади краљ одмахну руком.

Сада се све утиша и Вукашин је могао наставити.

— Тако је велможна господо п браћо! А ко је крив што је најсјајнија победа наше војске за владе Стевана Уроша Шћег остала без икакве користи за ерпске земље и поморске 2

Дечанскови пријатељи у сабору ћуте пи оборили главе. Душанове присталице кличу:

— Крив је стари краљ!

Овај усклик прихвати и „галерија“, како би се данас рекло, само што се сада могаху из граје у светини разабрати и овакви узвици : „Доле с неспособним краљем !" Ко на престолу добије шамар, па пружи и други образ, нек иде у манастир, нама треба истински краљ !'

095