Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

— Покушаћу све што могу да живим и да умрем за срећу мојих народа ! — |

Игумачија диже руку те благослови младога краља, па онда му се дубоко поклони, прекрети руке на прсима, и погнуте главе пође полако из краљевеких дворова.

Са страхом и поштовањем отвараху људи пут тој калуђерици пред којом је Душан клечао.

(0 томе се шапутало од уста до уста, врева полако престаде. Гости и многобројни гледаоци стадоше се полако разилазити, пошто се сваки дубоко поклонио пред Домаћином.

— Ко је она жена, Душане2 — није могао Вукашин да издржи а да не упита, праштајући се. — Једна жива светитељка — рече Душан и гледаше

даље у правцу у коме се изгубила црна сплуета мајке игуманије незнаног манастира.

Бадава је Вукашин доцније разаслао своје људе на све стране да траже ону калуђерицу.

Њо беше нестало као да је у земљу пропала.

XVIII.

Đ-Or септембра. 1331-ве године састао се наново сабор све српске земље и поморске на Главнци изнад еврчинских краљевских дворова, а испред цркве.

Читава четири дана трајала су споразумевања у поје. диним групама, цли како би се данас рекло у појединим партијама саборским; било је и преговараљња између Дечанскових и Душанових присталица, било је и духовничког посредовања међу њима, и многих интрига од стране хумске и босанске господе, коју је инспирисао патер Перегринус, и тако је члановима сабора брзо прошло ово време од четири дана. Али интересовање „публике“ ва саборску радњу беше знатно попустило. Ко год није имао свога личног посла на двору, ко год није имао нарочитог интереса да сачека дефинитивно одлуку сабора, беше отишао из Сврчина евојој кући, и логор око краљевских дворова постајаше сваког дана све мањи, тако да је б-ог септембра освануло у Сврчину сразмерно мало радознадог света; па и што је остало мајало се више доле око дворова, него горе на Главици где је сада

245