Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

паликућу !> = Покољ на хиподрому. — Борба се на-

ставља по улицама. — Једна ужасна сцена. —__ Народни суд. — Жива сарањена. — Земљотресе — „У

Oyon|y; Ray”) yuma na а 0

У. Крај прве љубави Душанове. — Необична заповест. —

Судбина је решена. — Спаситељу, снате да издржим до краја. — Спаси ме од мене саме. — Ко се то шали с једним Немањићем 2 — ,Душане убиј ме па бу те благосиљати“, — Деспот Константин. — Ледени смех. = „Ова хетера тргује душом својом“, — Сутра ћемо на европске воде Угљеша. — „Заседа Господару“. Орао међу гавранове. — Земљотрес. — На колена робље! — Везујте се сами. — „Сутра полазимо у Зету“

У!. У Породимљи. — Изасланство Душаново Краљу оцу.

У!!. У краљевом великом дворско

— Опис краљевога града. — Наредбе краљице Марије. — Душица. ... ea ВЈ аНЕ м већу. — Воихна. Мрњан. — Младен. — Остали световни чланови великог већа. — Еппскоп Арсеније н црквени великодостојници. — Беседа краљице Марпје у дворском већу. — Одговор кнеза Вопхне. — Марпја опет брани свог Пасторка. — Улазак оца Андонија у веће. Његова беседа којом оптужује краљицу за покушај убијства над Душаном. — Погрешка у тој беседи. Ухваћене убице одричу пред краљем и већем своју кривицу. — „Велеиздаја, у тамницу, на спалиште [7

| УП. У Душановом двору на Дримцу. — Градић младога

!Х.

краља. — Песари и соколари Душанови, — Енез Марино Бањић и властелин Балдовин, — Полазак Душанов у лов. — Његова војска и млада властела : Оливер, Дејан, Богдан (Вратко), Вукашин Мрњавчевић. Тарханиотис, — Дубровачки изасланици, — Трговац Соркочевић. — Прибац. — Џалман, — Шта се разговарају уз путр — Црне слутње. — Дивљи вепађр.. Историја једног алеманског витеза. — После лова па подножу Веље Планине. — Душан тера команданта своје алеманске гарде да прича за што је крппо своје од рођења прорезане усне. — Палманова прича о служби немачких витезова госпођама њиховог срца, — Какав је утисак направила та прича на слушаоце. — Крвави гласник: Краљева војска претворила Душанове дворе и градић у зрариште. „Нико се није отео од судопне своје: . ..

Х. Суђење оцу Андонију. — У тамници краљевога двора

у Породимљи, — Муке пре суђења, — Оковани костур људски. — Последњи равговор са краљицом. — На оправи за ломљење костију живим људма. — Џелат

XXVI

O ~

Ot =