Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

да наговорите нашу сјајну круну пи једино уздање, младога краља Душана, не би ли се што скорије вратио у своју дедовину и државу Зету, а међу нас, његове искрене пријатеље и властелу, која је готова листом изгинути за свету православну веру и за њега, нашега младога краља, и за његово свето право на престо Немањића, и да ти је знано, како је краљица поред свега својег свуда познатог тврдичења, ослободила без икаква откупа десетак својих отрока, што их је лане купила од дубровачких трговаца на тргу код цркве Св. Михаила, и како томе робљу наједанпут нема трага, и како ми све зебемо, да их краљица није послала у Византију да убију нашега младога краља, и немој нам се враћати жив у српске земље, ако Душану штогод буде, и ништа ти више немамо казати, Војислав“.

Кнез Прибац кад прочита ову књигу, сав се измени у лицу. — |

— Шта ја рекох оче Андоније 2

Старац дубоко уздахну. —

“ ___ Ствари су даље забраздиле, него што сам ја мислио ; овде треба брза помоћ, иначе сам Бог зна шта се може изродити !

— Ми морамо кући, и то сместа. Боље би било да нисмо никад ни остављали нашу дичну Зету. Јес, али ви научници и књижници не дадосте ока склопити. Те не знам: „Млади краљ не треба да проводи своје време у самоме лову“, те „он треба да прође земље и градове, да научи грчки и латински, да сазна како нам стоје главни пријатељи и непријатељи“, и шта ти ја ту знам. Као да Душан није доста од свега тога научио кад је заједно е оцем још као дете провео у овом проклетом граду као прогнаник. Како сте дробили онако сод кусајте. Ви сте га наговорили да дође у овај проклети, град, ви га сад откините од његове вештице-удовице ! — и кнез Шрибац стоде љутито ходати по соби горе доле. Колико је лако наступао, својом младом, али пџиновском телесином, све се трссу разнобојна стакла на прозорима.

— Немој ме корити, кнеже. Јер баш да млади краљ није сада пикуда макнуо из своје државе, краљица би маћеха то цето учинила, што је и овако радила, Далеко је доста

8