Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj
O: глед, који је у исти мах наговештавао снажну“ вољу, дубоко осећање, и необичко богат душевни живот.
Мледи краљ беше данас у млетачком _руву, од аксемита. голубињега цвета. На глави имађаше сниску кепу е дугачким белим пером, које беше утврђено с великим смарагдом на челу, и које падаше преко његове обиштате црне косе, што му ее спуштата по раменима. Око врата свезана широка трака од црвене свиле, и на њој обешен малш златан орао, e што му га је отац обесио око врата, кад га је венчао за мта-
fora краља, и који је Душан свагда носио на преима, па ма
какво одело навукао. Хаљина, коју имађеше на снази, беше = са струком, али с веома малим пешевима, једва. једн у судланицу пспод појаса, који се, златом окован, сав блештао од разнобојнога -драгога кемења, и на коме је о левој - бедри висио на златном ланчићу један мели но у злетној канији, а о десној, на кожним капшима, мала кеспца од свите, то она сва златом извезена п бписером начичкана. Та хаљина беше на прсима закопчана једним низом крупних, шупљих, од сребрне жице израђене пуцади, у и горњој трећини на прсима беше са сваке стране ушшвено у њу по три дугуљасте латице од црвене, зелене п модре свите. Рукави беху узани _до лаката па на ниже, али око мишица беху врло широки, шшарани такође разноцветним латицама, пи набабушени силним борама. Тако пето широке и убране у боре му беху и кратке ногавице од чакшшра, које досеваху само до изнад колена, јер одатле па на ниже беху ноге у белим бечвама, На ногама имађаше обућу од црвене коже, такође владалачки знак онога времена, који је толико исто готово значио колико и круна. На десном рамену имађаше млади краљ кратки шлашт од сивог аксамита а постављен првеном свилом, и баш сад свезиваше његове златне ројте на прсима,
— Угљеша, — рече Душан, прешав преко прага, дво-
родржици с десне стране — понеси ми велики црни плашт и мој мач. Ти ћеш ићи са мном — а ти Гојко, гледај да ми чамац буде пред Галатом у обично време. коликој сад показује сунчаник 2 —
— Још три часа до мрака, високо ти краљевство! —
одговори Гојко, па се онда поклони дубоко, и с Угљешом изађе. |
10)