Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Из очију Душанових севну поглед као муња.

— Кнеже Гребострече, ти врло дебро знаш да си мп драг ка' очи у глави, гли те светујем, немој ми солити памети. Светуј ме онда када те за савет замолим, а када те не тштам, знај да је довољан п мој мозак ! —

Прибац грчевито стисну песницу, и прогунђа шкргућући зубима : —= Што си луд Припче> Нека чека високо му краљеветво, докле га најамници маћехини смакну са света... —

= То није истина ! — плану Душан — она ми је многа вла учинила, много ме је пута кињила, много пута ни крива ни дужна опала ме код оца краљевства ми,али она је најзад ипак господекога рода, она је краљица, она се не може п неће никада тако ниско спустити, да поткупи убице противу мене. — : |

Довде је отац Андоније мирно стајао, не говорећи ни речи. Сад он приђе корак ближе па рече:

— Ако кнезу Гребостреку није слободно да светује неупитан, допусти мени, господару, који сам не само теби био учитељ од колевке, него и наставник оцу краљеветва ти, допусти мени да те посаветујем, и ако ниси вољан. Ти пресуђујеш људе и њихова дела, по твоме чистом срцу, и мислиш да нико није кадар учинити злочинство од кога се ти гнушал. Али погледај само око себе, опомени се усијане зделе, којом је проклета Симонида ослепила оца краљевства ти, опомени се грозних убистава међу најближим рођацима, које си од чести сам видео или доживео на царскоме двору, па... —

Душан никада није прекидао реч оду Андонију, свагда га је е најдубљим поштовањем слушао, као да му сам родитељ говори. Данас није ни њега штедео. Усред говора он упаде светогорцу у реч: 5

— Па баш с, тога, што нећу да се више пролева света крв Немањина, што је већ доста и сувише било покоља и ужаса у нашој кући, баш с тога нећу да се враћам у моју државу где ме чека та нестрпљива властела, којој јоште није доста било ратовања међу браћом, међу оцем и сином !

— Високо ти краљевство навалице говори оно, што само не верује. Ти врло добро знаш, да њих не гони своја корист, већ брига за цркву, веру и државу ; ти врло добро внаш, да DM они сви листом изгинули за те и за веру православну, али