Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

А што је Ставра отишао њојзи, то ти најбоље знаш. Како ћемо допрети до Душана, кад у царским дворима живи: како ћемо сазнати куд он иде и шта који дан ради, где га можемо _насамо наћи итд. ако не преко краљичине рођаке, којој би тако исто мило било да нестане охолог Душана са света, као и њеној Марији ! —

У тај мах викну један из дружине:

— Ево Ставре где се враћа ! — п сви се окренуше давно

ишчекиваноме другару. Како се овај приближи, сви навалише на њега е питањима тако, да је једва дошао до речи. __— Добро је јунаци. Висока госпођа врло ме је мило примила, и пошто је прочитала сптну књигу, коју јој донесмо од краљице српске, рече миш: „ако вама и вашим пријатељима, пође тај посао како ваља за руком, добићете сваки осим обећане вам награде, још и по литру злата од моје стране. > Чујете ли, свакоме још по 72 номизме ! — подвикну Ставра.

_ Најразличнији усклици засведочаваху силан утисак који учини та радосна вест на Ставрино друштво, п сад се осуше питања: кад ћемо, како, на коме месту 2

— Одмах, одмах, само ме пустите да говорим. Душан иде свако вече кад зађе сунце на пољеко добро, некакве богате удовице Јевдокије, што се налази на обали Босфора, мало ниже Галате. Он обично пде сам, прерушен у Млечанина, без пкакве пратње, с цигло једним пажем. Обично седи врло дуго код своје милоснице, п тек око поноћи враћа се кући. Дакле, жива згода! Ја сам одмах одјурио преко воде, те сам се обаврео п десно п лево. Околина је куће ама као наручена. Ја сам већ готов да вас свакога наместим како је најбоље. А да нам не би узпркос тој великој згоди, много досађивале царске и џеновљанске страже, ми ваља данас да умесимо штогод на иподрему. 5

— Што се тога тиче — прихвати Никола — само мене послушајте, па ћете видети, како ће се крваво свршити ово данашње весеље. Ниједан ви не знате раздражљиве свађадице византијске као ја. Шре него што ме проклети морски разбојници на пучини морској заребише, те продадоше Ду бровчанима, а ови српској краљици Марији, живео сам као што знате у Византији највише, управо без пкаква заната, онако од пљачке. Сваки чав је била буна. Ја ли је устао отац

18