Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

мужу. Добро, ти ћеш поћи за тога тривалскога „краља“, бићеш срећна е њиме као два голупчета, п то једну, реци две " године. Па шта ондаг Онда ћеш се осврнути да видиш где cr? Ти бар знаш како су цртали наши изванредни посланици српске земље и двор њиховога „краља“. С ове свилене постеље наћи ћеш се наједанпут на дрвеној клупи ; уместо сјајних дворова твојих, наћи ћеш се у мрачној соби некакве три валеке куле; уместо лире или кичице, видећеш у својој руци преслицу. Уместо пштомога друштва и духовитих разговора, живећеш међу дивљацима, који се међу собом кољу као зверад, и разговараћеш о томе како ти ваља скувати оно што. је твој муж уловио у непроходним шумама, којима је. покри= вена цела његова „држава“, или како ти ваља скројити сукно, које сп сама пзрадила за одело, теби п твоме „краљу“. Како ће бити теби, којој је животи душа било читати старе наше философе, у земљи у којој нема никаквих других књига, осим гдекојег јеванђеља 2 Испрва ће ти се та простота, учинити класична патријархалност, ти ћеш у тим варварима налазити неке сличности с Омировим јунацима ; али кад се растрезниш од љубавне вртоглавице, онда ћеш тек почети уздисати 34 лепом Византијом, онда ће ти се своја кућа учинити тамница. п помисао да ти у тој тамници ваља сахранити своју младост уметност, цео свој живот, учиниће.

н лепоту, сваку науку и _ Ето на што идеш, па баш

да се осетиш врло, врло несрећна .. да је све онако како се теби чини, што се самога Душана, тиче ! | На уснама лепе Јевдокије лебдпо је осмех пун сажаљења. за жустру беседницу.

_—_ Како ме мало познајеш, драта Хрисанто, и ако смо ваједно одрасли. Моја је љубав силнија, од свију мојих навика. и угодности ; моја је љубав жижак живота мога, и само кад. престанем дисати угасиће се и тај жижак. Ја ћу е Душаном бити срећнија...

—...у колиби — упада јој Хрисанта у реч — него е Константином деспотом у царском двору византијском 2 Та је изрека толико исто стара као п род људски, само штета. што су у њој празне речи, Den икаквога смисла ! —

Јевдокијино се чело намршти. |

— Што помињеш то име кад знаш да ми је оно мрско P

e >