Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

• — Па крезубе бабе не могу ни уједати голим деснима.

Зелени су јамби тако отужни, тако празни, да се на њих не може човек ни ражљутити !

— Ког!— повика неколико гласова у једанпут — поштите ви вашега краснога нотаријуса најтре у манастир да још учи школу, па онда нека дође да натпева нашега славнога песника !

На тај глас нагтавило се још мало на обадве стране, док ·_ стадоше звекетати укрштени мачеви, и ко зна да ли би и дошло до праве трке, да димокрптос и димархис не повратише наскоро мир уважењем које 1е сваки имао код својих људи.

Пошто се Omer поврати мир, одвојише се пешаци од обе партије, те се поразнише у једну врсту код нарочите белеге. Сваки је прпитегнуо оба лакта уз тело тако, да му обе песнице стоје под брадом, и сваки избацио леву ногу, а подао се целим горњим трупом унапред, па у том положају сваки само гледа укочено у свога старешину.

Димокритов пи димархие оборише у један мах своје подигнуте палице, и већина тркача јурну из места у највећи трк. Само неколицина трчала их је одмереним кораком као да није утркивање, као да трче за своје задовољство, а не за оглашену награду. о

— Та лакше забога, лакше, стићи ћете сувише рано на белегу ! — исмеваху их једни.

— Дуго је до сутра — брањаху их бајаги други.

Ал они не осврћу главе, него све ситним кораком трче даље. Мало после па прваци пројурише још једанпут мимо њих, пошто су већ једачпут оптрчали целу заграђену просторију пподрома, ап' гегавци их само погледаше како су већ исплазили језике и како им кипти зној е лица, па опет трче како ву п почели.

Кад би да се по трећи пут оптрчава, прваци почеше да малаксавају, те један но један стаде заостајати, а они гегавци ад опучише да трче колико им снага стиже... ј

Што се више приближавао крај пешачкој трци, све живље постајаше учешће публике, све бурније се разлегаху усклици.

— Наш је највише измакао ! живели зедени !

— Није, није! Ено га претече модри ! држи се сокоде !

— А модри, а ! — =

38