Car Dušan : istorijski roman iz XIVoga veka u tri knjige. Knj. 1, Mladi kralj

Јевдокија је лежала полуонесвеснута у крилу своје друтарице. :

Душан се наже над њу:

— Проклета, да си, жено, што угаси најеветију ватру, која се у мојим прсима разбуктала беше ! Проклета да си што ми уби веру у поштење људско. Срам те било ! —

И бесомучник мало није пљунуо у оно лице, које је мало чав онако жарко љубио, али се савлада па изађе..

На двору га је чекао двородржица, који одмах на да огрне свога господара великим дрним плаштом.

— Угљеша — рече му Душан, пошавши с њиме из врта на путању — ти и твој брат вазда ми замерасте што усред раскалашне Византије и у пуној младости мојој живим као калуђер у каквој сихастарији. Од сада неће бити тако... —

— Светла круно... — промуда Угљеша MP CRNE, више уплашен од гласа ПА него од његових речи.

— Да, да мој Угљеша. Ја сам био тако луд да сам у тврдо веровао да има разлике међу женама. Данас сам видео да ву све, од прве до последње — једнаке. Кажи ми како се на-

"–бавља у Византији оно мало љубави женске, што човеку треба на дан» —

— Господару !... — мудаше Угљеша, који никако од чуда к себи да дође. — Ваповедам ти да говориш ! — грмну Душан.

— На водама европским, светла круно, има шетница и на њој има један дугачак вид којим је заграђено гробље. На "белом кречу тога зида напише се име оне девојке која се чо веку најбоље допада. После подне шаљу те девојке робове да виде је ли њихово име на зиду написано, па ако јесте, у сумрак ће се наћи свака на шетници, и свака стане на оном месту крај зида, где је њено име записано !

— Xa, xa, ха! смејао се млади краљ — па то је много лакше него што сам се ја у овоме двору мучио ! Сутра ћемо на европске воде, Угљеша ! —

— Како заповеда високо ти краљевство! — рече двородржица. У тај мах спуштала се става кроз један теснац, просечен ту вулканском стењу, који међутим беше сав обрастао шушњаром и сниским дрвећем.

55