Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Сутра дан, кад је Душан већ био далеко одма као, вратио се његов поклисар из опсађенога града и донео је одговор који је био адресован лично краљу.

— Да пошљемо коњаника који ће стићи краља и предати му књигу — рече Кантакузин искупљеним војводама који осташе с њиме, и који беху већ искупљени да дочекају повратак парламентара.

— Није нужно, Највећи — рече кнев Вратко јер ми је високо му краљевство наредило да се одговор из града преда твоме величанству — и кнев узе писмо од парламентара и предаде га Кантакузину. 4

Нисмо је било на грчком језику и цар га прочита најпре за себе.

Ево шта је било у одговору:

„Највећи! Примили GMO књигу високог ти краљевства у Којој нам предлажеш да наш град предамо Јовану Кантакузину, кога ти потпомажеш. Грађани Сјера толико су препатили за последњих двадесет година наших крвавих међусобица, они су толико жељни мира и законитости, да би наг они при“ морали да предамо град твоме краљевском величанству, да ви од нав затражио да га теби предамо, јер они знају како је добро свима њиховим земљацима у Србији, који још од времена твога деда осташе у држави вивоког ти краљевства. Али када би ми, којима је поверена одбрана овога града, баш и хтели да га предамо Јовану Кантакузину кога ти величаш титулом нашега цара а кога ми знамо као одметника и исверу нашега цара — нас би грађани сјерски камењем потукли, јер они знају да је тај човек целога свог жи“ вота раздирао утробу наше отаџбине, најпре држећи страну Андроника млађег противу Андроника другог, а сада то наставља, врбујући туђинске војске противу отаџбине, јер ни један прави Грк није уз њега, само да обори законитога цара нашега Јована У. и његово намесништво. Таквом издајици свога рода нећемо предавати нашега града, па макар сви изгинули.“

— СОјер неће да се преда — рече Кантакузин пру“ жајући писмо кнезу Вратку.

- 467