Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

заложио ва њега. То ме вређа и ја ћу морати са свим да га напустим.. =

— А што си мене овде чекао 2

— Да ти кажем ва што Душан не може успети

у Беру. Цео је град за тебе Највећи !

— Неће бити. Ја о томе немам ни најмањег знака а камо ли доказа.

— А да пи би твоје величанство поверовало своме рођаку, бившем управнику Епира 2

— Јовану Ангелур Бевусловно.

=— Он за тебе ради у Беру, и он ми се обратио са понудом да напустим ерпеку партију и да радим в њиме за тебе Највећи.

— То ми не изгледа врло вероватно!

Арбан се само маши у шпаг па извуче из њега један свитак пергамента, п пружи га дару.

— Твоје величанство сигурно повнаје рукопис свога рођака и његов печат.

Кантакузин прочита писмо, и враћајући га Арбану дубоко уздахну:

— Камо лепе среће да сам ово прочитао пре него

што вам ишао под Сјер где ме не само Срби оставише

на цедилу, него и три четвртине мојих најамника. Сада су све српске војводе моји непријатељи, а са мојих 500 људи не осваја се велики град као што је Бер.

— Ако се на мене ослониш, Највећи, неће ти требати ни то 500 најамника, дођи сам са неколико кољаника и ја ти мојом главом јамчим да ће ти се Бер предати чим те угдеда.

— Неколико коњаника 2 — замисли се мало Кан такузин. — Хајде самном мало дубље у шуму. Овде нас може ипак случајно видети неко из града...

И обојица уђоше у шуму где је Арбан био сакрио свога коња.

Повле кратког разговора, Арбан се беше погодио « Кантакувином, и за пуним џеловима злата, скочи на коња и одјури из шуме.

Овај Арбан беше прототип оних људи, којих је после пет стотина година било више у Македонији,

479