Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

мирно вратити у Бер. Нраљ му се за ово извинио изго: варајући се да су Божић и Стеван то учинили ,бев његовог знања-“ -

То извињење није сметало Кантакузину да одговори по изасланику Палмановом, да бивша краљичина алеманска гарда сама неће да се врати у Србију, јер претпоставља да остане у царевој служби. Ово Палман није хтео да верује, али се његов изасланик разговарао са својим земљацима и они му сви рекоше да им је цар дао већу плату, него што ву имали на српскоме двору, п да ва то неће да оставе ову бољу службу за себе. Чисто најамнички разлог. Нису сви ондашњи најамници били тако верни као Палман пи његови људи, који се беху ва свим претворили у српске.војнике.

Међутим вратио се Тарханиотис из Солуна са старим поклисарима царице Ане, Георгијем ЖЛуком и светитељем солунским Макаријем, који на жалост не беху донели нових инструкција, сем што су сада и они нудили верење младог Уроша Немањића са сестром Јована У. Сад на ново навали и Марино Вењеро на Душана не би ди успео да изврши и други, провода“ џијеки део своје мисије.

У исто време стигоше и нарочити поклисари из Трнова с оваквом књигом цара бугарског Јована Алек“ сандра Душану:

„Драги зете Стеване |

Чуо вам да је Кантакувин погавио уговор који је био с тобом углавио лане у Паунима, и надам ве да ћеш и ти сада окренути са твојом војском противу тога клетвопреступника. У тој нади ја сам милостиво примио посланике његових противника. Апокафка тражи моју помоћ противу Кантакузина а нуди да ми за њу уступи Чепину, Кричим, Перуштицу, Ов. Јустину, Станимаку у Родопима и Амтос и Козник у Балканима Уверен сам да ће се он и теби обратити, и да ти нећеш ову прилику пропустити да знатно. прошириш твоју државу на југ. Јављам ти да је Апокафка придобио на своју страну и оног твог хајдука Момчила, и то онако како ву Византинци и ЖХрељу преластили. Алпокафка је у

411