Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Као што смо и раније видели Душан је намеравао да тај град примора глађу на предају. =

Византијска партија у граду беше послала Ha рочите изасланике Кантакузину да му саопште опасност у којој се град налави и да га моле ва што бржу помоћ.

Кантакузин беше одиста и кренуо бе војском турских најамника да помогне спасти Сјер од српске војске, али га на путу стиже вест да је Апокафка убијен, па је одмах напустио ту намеру, окренуо назад пут Цариграда. -

Када је о томе стигла вест у Сјер, Константин Палеолог увидео је да се град неће моћи одбранити од Душана, па, и ако је и он био добро расположен према Душану, није хтео да се предаја тако важног византијеког града веже ва његово име, ва то га је са гарнизоном византијским напустио и похитао да стигне Кантакузина. |

Gana je вођ српске партије у граду Манојло Асен лако успео да пл митрополита Јакова придобије ва своју намеру, да се град не излаже ни гладовању ни јуришима и доднијем плачкању српске војске, него га се одмах преда Душану.

Кад је п сам митрополит прешао на српску страну» онда је скоро дело становништво ејерско било готово да се преда. Оно неколико фанатичких партизана колико их беше остало у граду није змело ни да писне. Они бе вамо дошаптаваху „за сада да ћутимо. Доћи бе време када ћемо проговорити“.

Тек што је Душан стигао под Сјер и стао распоређивати своју војску за правилну опсаду тога града, пријавише му нарочито дубровачко позланство.

— Ене car? — зачуди се краљ. — Каква је то голема невоља. Дубровнику, да шаље у потеру вамном Грубешића, Чревића n Гучетића чак до под Сјер 2

— Дошли змо да се жалимо високом ти краљевству на насиље твога намесника Дабижива, и то жалимо се не само ми, опћина дубровачка, него и дужд млетачки, као што ћеш видети из наших књига — рекоше поста ници па предадоше оба писма.

492