Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 2, Kralj

Брата своје кира Једене Јована Асека Комнена поставио је Душан за свог намесника у Берату, Канлни и Авлони, у којој је краљичин брат одмах саградио деби двор. Он је дакле управљао Албанијом.

У Сјеру Душан је испрва потврдио све грчке власти, и одмах се старао за манастир у Меникејској гори. Једном повељом на грчком језику од Септембра 1845. (а Сјер је се предао у Августу писте године) даје томе манастиру право да у своме селу Кравасмунти, иу другим својим земљама може насељавати слободке људе.

Другом повељом, од Октобра 1845. такође на грчком јевику, Душан узима под своје окриље маназтир Св. Јована Шретече на Меникејској Гори, потврђује ова права и олакшице које је тај манастир дотле уживао, ослобађа га од свију дажбина садашњих и будућих, у чему иде даље од византијских императора. И само побрајање дарованих му села тачније је него у византијским хрисовуљама. Од своје стране Душан прилаже томе грчком манастиру: насеобину Ласкаријеву у селу Ленгини, са три воденице, село Мелиникицион, село Киниге, Дристру, четири двора у Пери Полеани и то Донгов, Фотинов, Цикалов и Скиломитов и четири човека: Потаму и три сина Калогерова.

Трећом повељом, које се већ зову „простагме" даје Душан манастиру Os. Анастасије Фармаколитрије, који је близу села Кастиде, имање браће Димитрија и Ђорђа Киријавела свештеника желиховске дркве.

То имање као и сва друга манастлрска имања ослобађају се евију дажбина.

У то време Душан бе толико заљубио у грчки језик да чак и своме српескоме властелину Рајку, кога беше поставио Ba кефалију Трилиса и Вронта пише грчку простагму, у којој му препоручује да грчки епископ Феремон бев икакве сметње влада земљом која му је дата византијеким хрисовуљама, п да га местне власти ни у чему не сетешњавају · >

500