Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

вили чак из Окопља, али Кантакузин није осећао у себи снаге да иде чак до Скопља. Једино два „српска ведикаша, Хлапен, рођак украљевскога" дома који је командовао већим одредом војске, и неки Томислав, управник једнога градића, „обраћени дипломацијом Кантакузиновом и његовим обећањима, понудише му своју помоћ противу Душана“. Али - Кантакузин је нашао за паметније да постави Дипловатација ва управника у Беру, па да се врати у Солун. У скоро за тим стиже п Душан, који је због ове опасности с југа, одмах напустио Босну. Између њега и Канта= кузина настају преговори. На њиховом састонку, по личним ваппскама Улица Кантакувина, Душан је нај-

пре прекорео „цара“ што је заборавио гостопримство које је уживао у Србији, што је погазпо уговор који je Ono између њих углавњен па му сад отима оно што_ је његово по праву завојевања. Кант шкувин је одго= ворио да је он врло благодаран краљу, краљици, п свима Србима за гоетоприметво које је у њих нашао,

када је био у невољи, али он није крив, није он по-

тазно уговору него краљ, који га је напустио у нај-

Тежем тренутку ва њега, краљ, који је једну за другом отео све западне провинције дарства,

— Нисмо се ми — пише Кантакузин после много · година као јеромонах Јоасаф у Мисштри, да је овом приликом рекао — Нисмо ве ми били договорили да поделимо царство, као што краљ тврди. Ја сам још онда био господар Ромеја, а сап као дар морам још Више да браним иптересе и достојанство империје“.

Даље прича Кантакузин да је изјавио готовост уговорити мир с Душаном под овим условима: да се Византији врати Акарнанија, Тесалија п Македонија. Само толико. И Кантакузин се чисто чуди што Душан није на тај услов пристао..

„Сутра дан — прича два пут миропомазани историк = цар је. знајући да нема своје војске (Турци, пошто се беху довољно напљачкали, беху га, сигурно баш у очи тога дана напустили и вратили се у Азију), а не желећи понова звати варваре у помоћ, предложио

о 94