Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

it a ya) >

Которски град био је на једном визу, а испоц њега беше варош опкољена високим зидом крај самога мора. У вароши, у њеним тесним улицама оило је тада 650 кућа камених п дрвених са балконима и са дућанима поред којих се пружаху отворени ходници васвођени. Которско становништво бавило се најравличнијим занатима. Оно је имало златара, сребрнара, штавиоце кожа, мајсторе оружја, воскара, хаљинара, обућара, рибара, мајстора за прављање лађа.

Марко је знао да између Котора и Дубровника постоји велика суревњивост, због њихове трговине по Србији, која је суревњивост међу Которанима била у толико већа, што су Дубровчани били јачи од њих на мору, али се опет узцао у Тривуна Бућу да ће му он дати непристрасне савете ва посао који га је чекао у средњој и у северној Далмацији. Бућина породица беше једна од најсилнијих у Котору још од прошлога века. Знао је да је царев протовестијар Никола Бућа основао у Котору доминикански манастир, знао је да је, цар многа поклисарства поверавао и његовој браћи Михаилу и Тривуну, и за то је, чим је стигао у Котор, отишао право у кућу Бућине породице, која је Ву“ кашиновог сина дочекала као најрођенијега.

Кац је Марко предао Тривуну писмо његовога брата, он прочита па се осмехну: }

— Чудан ли је Михо, кал он мени тек препоручује Марка Мрњавчевића, као да ја не знам колико дар. пави Вукашиновог сина н Гојковог синовца. Нашој кући је сваки Србин драг гост, а камо ли такав дичан кољеновић.

— Можда је велемофкни господин Михо ва то и теби писао, ћолико да ми помогнеш у послу који ми је господин пар поверио.

— Тако Михо и пише. Деде да чујем какав је то посао.

Марко му каза суштину своје мисије.

Тривун Бућа се замисли мало па онда рече: · __— Бојим се, да се високо му царство није сувише доцкан сетило да су сви Далматинци српскога језика