Car Dušan : istorijski roman iz XIV oga veka u tri knjige. Knj. 3, Car

| =

i

и њену терасу, преко које сада прелази друм, а на којој се Душан одмарао пошто је сишао са хер• пеговачких кршева. То је морао бити дом некога крупног властелина, не само због тога што се цар ва• устављао на његовој тераси, него што је у свом грбу имао двоглавог белог орла, који, изрезан у камену, и дана" краби пусту палату старог рибара Чкапр“ љенде ·.- Предање даље тврди: да цар б оноликом својом свитом није могао одсести у двору кнеза дубровачког, нити у палати „Пеј ВеНог/ него је одсео у предграђу на Пилама, у једној великој властеоској кући на Илијиној главици. У прилог народном предању говори и та околност што су у кнежевом BO" ру биле све канцеларије великог и малог већа, и су“ дови и тамнице, и дела администрација републике п стан службени кнева, који за онај месец дана, колико је трајадо његово кнежевање, није никако смео напуштати „дворац“.

Ив свију тих разлога највероватније је да je Душан ушао кроз величанствене зицине, које ево већ хиљаду година затварају Дубровник са мора мн са копна, кров оне две градске капије, које се по грчкој речи за „врата“ још и данас зову „Пиле“. Та врата налазе се у средини између миновеких градића Бо

_кара и Минчетине куле, који појачавају и онако не-

освојиве градске зидине, које су остале неповређене чак и год. 1667. кад је велики земљотрес, велика „трешња“ унутра у граду срушила скоро све куће, те данас нису више оне улице, које ву биле кад је Ду“ лан долазио у Дубровник, него са свим нове, које по лаве десно и лево од главне улице („Плаце“ или „Отра• дуна“) и потењу се до градских зидина. Ове су тако високе да преко њих једва вире кубе катедрале Св: Госпе и звоници фрањевачког и доминиканског мана“ стира, % најстарија црква дубровачка (B. Опаса и прква Св. Влаха и не дозежу њихову висину. | Још једну реч о подитици дубровачке републике, да би се боље разумео дочек који је Душан нашао у

томе граду. Та је политика аристократске републике ар |

859