Čovek i inventivni život

б Божидар П. М. Ћурчић

Желимо да истакнемо да Ђајине мисли о човеку, његовом животу и срећи заслужују пажњу својом хуманошћу и оптимизмом. Као природњак, он је уверен да "човечанство не би било срећније кад не би било болесно", напротив — болести "доприносе нашој срећи док успевамо да им узмакнемо ... Човек на злу и патњама гради добро и срећу своју“.

Решење моралног проблема Ђаја налази у уметности. Према овом аутору, ко има мало потребе и доста средстава, има све услове да буде поштен; као што онај ко има велике потребе а недовољна средства има главни услов да буде непоштен.

Изједначавајући задовољство са срећом и заснивајући га на усаглашавању жеља са могућностима, Ђаја је и реалист, који тежи коришћењу биолошких знања о природи човека у достизању његове среће. Овај угледни научник ставља пријатељство у ред највиших врлина. О родољубљу, рату, људској слободи и срећи он има гледиште модерног природњака: свуда види борбу, те слобода, правда, доброта, могу бити само релативни.

Можда је ову кратку реч уредника најбоље завршити језгровитом Ђајином мишљу: “Цело је наше биће у знаку борбе".

Проф. др Божидар П. М. Ћурчић