Čudan svet : roman

38 ЈАКОВ ИГЊАТОВИЋ

Даду си две холбе пива донети; доиста не види се од пене; Гроздић каже да још није никад таквог пива пио. Бели лук већ ударио Гроздићу у нос.

— Ха, ту су већ роспајдле! Вичи, Петре, да донесу, ти знаш немачки.

— Ханзли, бифил роспрадли хост, олес принг, аук фири!')

Бирташ Ханзл већ иде да донесе,

— Ал знаш Петре, немечки! Сад ми је баш жао што нисам био солдат; да сам знао не би' се дао искупити.

— Е, мој брајко, знам ти ја седам језика, ако хоћеш и цигански.

— Чуо сам те са Цигани, кад си даш свирати.

Ту су већ и роспадле и вришко пиво. Сад су окренули други разговор, једнако хвале пиво и роспрадле. Каткад и ћуте, па једу. Смирише четири роспрадле, јер толико је Ханзл одједаред донео, па сад још две даду си донети. Наскоро и то смирише.

Сад почеше нов разговор.

— Баш фала ти, Петре, што си ме вишкалу Берберићу одвео! Ал' је оштар човек! Тај ће у тикву утерати Пецкошића!

— Немај бриге!

— Ах и ја сам му откресао, да сам се сам себи чудио; па што ми је најчудније било, разговара се на сат!

— А, да, прави фишкали на сат се плаћају.

— Ала је то живот, па мада ћути, опет му плата иде, нит сеје, нит оре, а свашта има. Ја ћу мог сина, кад дорасте, дати на вишкалство, то је најбољи живот, никога се не боји.

— Право кажеш, само што то много кошта,

— Кад добијем процес, лако ћу га изучити.

=— Имаш право; но шта мислиш, Ђоко, да јошт овде останемо, ил' даље да идемо.

1) „Напзћ, зле у1е! КозЊгајеп ћазј, аПез Бипо", ацсћ Вјег“ „Ханзле, колико год имаш печења на роштиљу, све донеси, ипива!“