Čudan svet : roman

ЧУДАН СВЕТ 58

Кресовић оде натарошу, домину Шицанићу, и препоручи своје странке; уједно изјави да ће странке дужност чинити. Натарош га је разумео, и није га хтео даље слушати, да не изгледа канда се са Кресовићем барабари, већ изјави да све те странке буду у идући понедељак ујутру у седам сати у вароши, и то у биртији код „Црвеног вола“, па ће прећи преко прве визитације, па ће лекар онда доћи сутра-дан на велику. Кресовић је већ знао шта ће то рећи; буде задовољан, само још то дода, да о томе ништа кнезу не говори, јер он ништа о том не зна, нити хоће да зна. Натарош је то још већма волео, јер с кнезом није се на једним колима возио; он је волео пређашњег — Чепркала. Кресовић оде.

Кресовић научи Младена да свакојако оца код куће задржи, да не иде на визитацију, јер може ствар покварити. Младен се по Кресовићевој науци владао, и моли оца да не иде, да ће се он знати начинити на визитацији ваљан, а кад отац онде буде, стидеће се, па неће ништа од тог бити. Отац на то пристане; мисли се у себи: хајд' деран нек проба; ако зло испадне, са целом таксом опет ћу га ослободити. Истина, мрзело га је да му сина визитирају, али кад деран сам баш хоће, што му драго.

Још данас, па сутра већ иде се у варош. Младен оно вече још састаде се са Јелком, да се опрости. Јелка јеца, сузе јој се лију, Младен тек смеши се и теши је да се не боји ништа, све је већ у реду, вратиће се одмах натраг; но бадава, Јелку не може да утеши, и једва се од ње откиде. И Пушибрк мало се снуждио, када чу да Младена отац пушта на визитацију.

Кнез Сава учини се болестан, јави натарошу да не може ићи на визитацију, но нек иде место њега најстарији одборник, Марко Вребало; натарош је то и волео, па тако и би.

Ујутру пре зоре све је већ спремно да се путује. Младен се опрашта са оцем, а смеши се; отац