Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 18.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Ер. 2.

ститку, те за то умољавам Ваше Бисоконреосвештенство да се изволи нотрудити у нратњи своје пречастне конзисторије дне 5ј 17. овог мјесеца у 11 сати ирије подие у велику дворану земаљске владе. Сарајево, 3| 15. августа 1887. Поглавица земаљске владе: Апел, с. р. Према овом допису Његово Високопреосвештенство у пратњи особља, конзисторијалног овомјестног српско-православиог свеШтенства црквено-ппсолске општине у означени дан упутило се је у палачу Земаљске В.ладе гд]е је по прописаиим церемонијама примио мајмилостивије обдарене „знаке отличија" из руку Његове Преузвишености II оглавара земље. Овај чин отликовања честитајући најскромније Његовом Високопреосвештеиству желимо, да га Премидостиви Творац поживи још миого годпна на корист повјеренога Му српско-православног свештенства и народа. Бог у природи.

превод е Изван сваке је сумње, да смо ми у испитивању природе и њеиих закона много даље отишли у напријед но што су наши претци. Многе појаве видиме природе, које су прпје њима биле незвјесне и непојмљиве, за нас су постале јасне и извјесне. Но упоређујући то што знамо о природи и њеним законима, долазимо до тог, сасвим основаног увјерења, да још много и много има више непронађеног и неизвјесног за нас на небу и на земљи. Почујмо живу ријеч умирућег Њутона, великог астронома-физика, који је цијеле десетине година неуморно трудио се на путу научном: „Ја не знам, говорио је он, како ће људи цијенитп моје труде, ио што се тиче мене, то ми се чини да сам ја био ништа друго него дијете које се игра на обали морској с каменчићима изгла^еним или пљоснатим, каквих је и бољих тма у мору". По новијем исљеђивању других природњака, у великом пространству свијета пливају многобројна небесна свјетила, која својом величином превазилазе свјетила сунчане системе. Система Коперникова а за тим и друга

руеког. открића говоре нам, да у пространству свијета постоје колосална сунца којих је величина и блијесак 1000 пута виши, но нхто је величина и блијесак нашег сунца; да се гушће и гушће роје свијетови, саједињавајући се и повраћајући се у групе и системе. Из неизмјериме висине неба и недогледног пространства бацају своју свјетлост на нашу сунчану систему нова множина сунаца, цијели ројеви звијезда, које су као пијесак расијане по свему безграничном пољу свјетског пространства. Кад би ми могли брже од муње и мисли прелијетати од једне звијезде до друге, од једног острова свијета до другог и у течају хиљада и милиона година да се вијемо над земљом, ипак не би нашли граница свијету. Једна система нашег млијечног пута садржи у себи више од 20 милиона сунаца. Број звијезда које се даду' виђети, одређује се у данашње вријеме на 500.000 милиона, а ме^у тим све то саставља малу част свијета и све је то само мало острово међу милионима њему подобних и већих! находећих се у неизмјерној васиони, које