Dabro-bosanski Istočnik
ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКО - ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.
џитатј
Врој 3. (9.) САРАЈЕВО, МАРТА 1888. Год. II.
Мисли у недељу правоелавија.
Данашњп ток времена и христјанског живота, може се без сумње карактерисати и обиљежити као епоха крајњег опадања; хладноћа и немарљивост према вјери и особинама народним свуда се раширује. Она света топлота христјанске љубави, човјечности, искрене доброте и потпомагања и т. д. и т. д., која је негда жарко гријала срца Христјана и упућивала их на сва добра дјела — у опасности је да се угаси. Христово Еванђеље постало је данас код неких као нешто излишно, и све се готово оснива на некој формалности; те истина је на жалост да се у жалосном стању налазимо што се тиче вјере и благочестија. — За то неће бити сувишно да бацимо баш данас летимичне погледе на првашње вијекове христјанства и да те сравнимо са данашњим временом. Господ наш Исус Христос доласком својим на земљу, учинио је највећи и најсавршенији препоро^ај на земљи. ГБегово св. Еванђеље поставило је по све нова начела и тврд темељ правом, човјечанском животу — стављајући у задатак онима који су примали вјеру Исуса Христа, да по св. крштењу, умру и спогребу се,
а за то да се тиме уздигну и са свим препороде — да добију нов живот; да се одреку старога човјека и његових злих и опаки страсти; да свуку са себе и одбаце навике на зле и душепагубне обичаје, те узму на своја рамена бреме Господње, па да мирно поживе и спасу душу своју, према оном: „ Спогребохом сја крештенијем у смрт, да као што је Христос устао из мртвих тако да и ми у обновљеном животу будемо". И, само оно је (Еванђеље) могло дубоко усадпти у душу човјека, ком је пред очима с једне стране лебдила правда и истина, док га је с друге стране окружавала свака неваљалштина — ону вјеру која га приводи Богу и вјечном спасењу, а на овом свијету за живота му руководи га срећи. И тиме се на један пут пресјекао пут и прекинуо сваки саобраћај — веза изме^у живота људског који постаје: Стари и нови, те је многог чисто и добро мислећег тад обузео свети задатак, а о том како да се присвоји и распростре нова вјера: Христјанска љубав, једнакост и братство међу људима. Тад су одмах образовале се и христјанске општине, које су привукле на себе особиту пажњу, јер