Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 7.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 107.

визираљс паеоша он нохтјс ништа узети, јер на ј жан и благ као јагње, ирекрстио ноге на своме моје- ииташс: шта имам илатиги ? одговорн ша- днваиу'инван кабино, на претура бројаницо, а до лећи се : „само 1000 лнра!" њега гођа своштенееспедицијенеки 13етеран-паша, Нрексјугра дан испрати ме на вацор пре-ј бнјеле браде као лобудово перје, потнрашује он освећени ПорФлрије и други нрцјатељн, а дао ми из бур.мугпцо, а разговор воде но турски о н,ноје као пратњу на Синај 0. ЈоеиФа Монахаи јОдног вим ноелнма н старпјем земану. Ми на клунама нскушеника, крји су и опако морали тамо ићп. | и столпцама, а пилот (корманош) Арап плдрнан п Ова двојнца унртљаше на ванор неке вреће н гологњат обкрочио округли стуб, иа преко вигла сандуке за Сннај н Реит, па п два велпка дво- тимунскога њпри у оевјетљену иглу н управља катна кафеза, са једно 50 одраслнјех нилпћа. За лађом, да незадре у странпутицу као Марково тај излпшни товар ја сам се чисто љутио и рекао | рало. У томе угледа смо н ону оклонп-ачу, као владици : а шта ће још н та безиослнца. на и мали островић, ђе јури за нама десном страном. онако тјескобну егинатском ванору, да је само | сва освјетљона разнобојним огњем. Да бијасмо внше галаме ? Владпка се малко осмјехну, али ; почем Абисинцн, палп би јој вала у шакс, као ми ништа неодговори на ту примјетбу. мнш у мачије шапе, с мањом грмљавом него онп Ја сам још имао особнту срећу, да том при- некал под Висом ! Кад сс оевјетлења та грдосија ликвм нутујем са оном свештеном експедицијом, | са двокатним баторпјама, а некије 7 до 800 војкоју Султан сваке године шаље на „Ћабу", а то ннка усиорсди ирсма нама, заиста изгледаше восу дарови н иокривачи, који се полажу на гроб личанствена као каква палата илуминирана. „Иејгамбсра Мухамеда"; на пошто прегодиште ј Случај је хтјео да је нокрај мс-нс сједиојепа гробу, други ћс се донијетн, а оии оевећспи I даи Бугарин, Дпмитрцје ИмаФкулов, родом из МевраКају у Стамбол. п пошље Султан обдарује ; соге. Но одавно је с братом доеслио у Мисир, џамнје, ћ е НЈИве Мусломани. Ја сс сјећам да је те је за војеку египатску лнФерово месо, а еада така једна ствар послата у Сарајево 1875. или ј за талнјанску. Иде н он да но двоструку цијену 1.476. годпнс, у вријеме носљедшег турско- купује говеда око Џеде, Суакима и т. д., ма ће црногорског рата, те свечанијем начином срет- п за њега бити ншћара и добити. а Талијанп нута за градом од иаше, војско, улеме и му- плаћају за готово. хамеданоког жптељства; те везнр носећи је на I Лађа талијанска и спрема нротпв Абисиглавн а подржаван од Муфтпје и Кадијс, уз иуц-! наца, бјеше општп предмет разговора ме-ђу нама њавуг опова, смјештена је у џампју Хусрен-бегову, на лађн, па тако и нагађања ■ на чпјој је странп и.ш у једно турбе одма уз џамију. А то је правица? и чија ће од прилике бити нобједа? лијспо и религпозно од њпове стране ; јер, ј Свијот ко свијет, „иоко у клннац а неко у нлочу". ко неможе лпчно отићи на Ћабу, он налази утјсхе Некп рекоше : „Италнјанп не имаду баш никаква у својој савјестп, кад се поклонн пред предметом : нрава насрћатн иа тућу земљу и државу, итоје који је прегодпштио иа гробу њиова свеца. —-1 барбаризам од њпове стране, а овамо се хвалшпу Ванор накрцан робом н народом од раз-1 уманитетом и заузимају се за слободу Бугара." ник милетаи вјера, као сарделе у кутијама, Други је узеше у протекцију, велећи: „Италпја крену из пристаништа Суец црвеног мора пред ј оће само да културу и нптомост нромакне међу вечс. Једну талијанску оклоињачу остави смо у оие дивљаке" (! !); у које му ријечи један унаде „порту", која бјеше снремна да иође за Аби- с питањем : „Какву културу ? Зар оиаку као Франсииију, да ноломи и у прах сатаре оне „днв-; цузи и Шпањолци у Туниеу п Мароку ? Ннглези љаке", који јој лани (о св. Савн српеком) иоту-ј у Индијама, Егинту и Каиру ? Русија у Бухари коше оне јуначке витезове. и Мерву?" и т. д. и т. д. Трећп наведе друге Ноћ наступн тиха и ведра, а море? успа- и ваљаније разлоге : „Еврона је препуна н иревало се међу двије видне обале као сито дијетс ! трпана народима, све се цивилизирало и изучило, у колијевци, да тп је милина нутоватн по тој да већ нема ни мјеста за службе, на пужда п ладовнни. Звопце позва нутнике, разумје се го- невоља нагони да се чине колонизације изван споду за астал и лијепу вечеру, какву Грк бу- граиица Европе, ђе је више нростора а мање Фетчија умије справнтн по источној и западној народа." Четвртп опет пронађе и уклеча неки кујини, па шта ко бегеншпе ; алн пошље прн особнти начин, како би се илн како ће се смаплаћању врло преелану, да нпје мислим скупља њити свропско „житељотво", т. ј. „Што немогу ни на великом Океану. — За суложннке пмадох | заразне болсстп позобатн и освоити, и што аноу најширој кабнни двоицу консула: Француског | тека отме нз чељустп непрпродое емртн, то ће из Суакима и грчког из Џеде, г. К. Кантаку-' моћи утаманптп н прождријети један велики егзеиа; те још једног младог дебељака нз Холан-; ропекп рат, за који су се већ све државе маде и дије. Додијала му врућина кукавцу, нак се великс до гр.ла енремиле н наоружале, и тај 1)0 иошље вечере разлађује за лавором мокрим нлат- 1 општи замршај зацпјело. прореднти тјескобну ном. Ми га остави смо нека се брчка по вољн, Европу, јер се ту неће тући обичне војеке, иего а чај ћемо евакако нитн на крову. Канетан Арап, народи и мплијунн најјачијех љуцкијех енага на Јусу® ОФендпја, човјек млађих година алп нобо-' свијету".