Dabro-bosanski Istočnik

Б р. 10.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 167.

област женидбену дозволу, ако других сметња нема, без одлагања дати. Али по ономе што је горе речено, само се по себи разумије, да свједочанство ваљаности кр. уг. министарства богоштовља п просвјете, које се издаје на темељу једиострано псказанпх околности, нпје способно да надлелша рјешења судова претече, дакле само ту сврху има, да служи као предходна инФормација о ваљаности склопити се нмајуће женидбе. Што се пак оних исказа тиче, који кр. уг. министарству богоштовља и иросвјете служе као темељ за изјаву, која се дати има, односно за свједочапство, које 1.е се издати и с којима се зато мора инструирати дотична молбеница, која треба за сваку молећу етранку да буде засебно но јсдном угарском биљегом од 50 нч. снабдјевена, примјећује се, да ови молбеничнн прплози о слиједећнм моментима аутентично разјаснегве датн имају, као: а) 0 годинама заручника; б) о њиховом вјерозакону, које обје точке могу се исказати крштеницом или родним листом; в) о нсбрачиом стању заручника, као и г) о војно-дужностним одношајнма жењеника, Изван тога има молбеница садржавати и изјаву молеће странке о томе да ли међу заручницима постоји сродство или тастбина и ако иостоји, у ком степену. Најпослије ваља молбеници ириложити још једну Форинту у готову новцу за ону биљегу, којом се мора снабдјети свједочанство, штоно ће га издати кр. уг. мпнпстарство богоштовља и просвјете. Ако су заручници или један од њпх још малодобнп, тада је за намјеравану женндбу вазда иотребна нривола родитеља, односно тутора и надтуторске областп. Што се тиче ограничења женидбе угарских држављана, која произходе пз обранбенога закона, то се примјећује, да ова одговарају без знатне разлике оним ограничењима, која су нод I. споменута односно женидбс аустријских држављана. У осталом добивају окружне области исказом о војничком одношмју жењеника, који се исказ молбеници за подјељење женидбене дозволе прилаже (точка г) довољиу подлогу за расуђивање пптања о принустивости намјераване женпдбе с гледишта обраибенога закона. Ш. Кад со радп о женидбама угарскпх држављана у Босеи и Херцеговини, који су у Хрватској шш Славонији, или у подручју ностојавше с тим земљама сједињене војничке крајине завичајни (опћино-принаднп) онда имају ири тому окружне области у главном да се држе онога поступка, који је под II ове наредбе односно угарских држављана у опће проииеан. Једина промјена слиједи из тога, да су по у Хрватској и Славонији иостојућпм прописима на издавање цертнФпката о женидбеној способностп за оне у овим земљама завичајне (опћннопринадни), особе, које изван земаља угарске круне женити се намјеравају, политичке областп I молбе позване. Окружне областн Босие и Херцеговине имаће стога разлога долазеће им молбе особа у Хрватској и Славовији завичајних за иодјељење женидбене дозволе с нотребним исказима и помагалима слати надлежним политичким областима I молбе у Хрватској и Славонији. Као политичке области 1 молбе службују у Хрватској н Славонији краљ. котарски уреди и градска ноглаварства. IV. Послове у проведби ове нарсдбе окружним облатима припадмјуће има у подручју градске опКине сарајевске вршитн влидин повјереник, који код нсте службује. V. Ова наредба ступа одмах у крјепост. У Смр.мјеву, 1. Фебруара 1888. Из сједннце Конзисторијалне.

Књижевне вијести.

„Одломак из брачнога права", и то: из партије о иравом сродству, а на име: о природном, крвном т. ј. сродству но крви и млијеку као брачној сметњи. Нанисао Дамаскин Бранковић, крушедоцски арсимандрит. У Новом Саду, штампарија А. Пајевпћа, 1888. — 8на, стр. 40, са једном родословном таблицом. „Извјештај о србској учитењској школи у Сомбору за школску 1887/8 годину". Саставио Никола Ђ. Вукићевић, управитељ. У Сомбору 1888. Штамнарија Фердинанда Битермаиа. Садржај: 1. Неколико ријечи о учитељском под-

младку, од М. Петровића. —- 2. Извјепгтај управитељев на свршетку 1887/8. школске године. — 3. Наставничко особље. — 4. Наставни план. — 5. Исказп о приправницпма и нриправницама. — 6. Закладе из ову учитељеку школу. — 7. Школска објава за 1888/9. годину. „Приповијетке Кике X. Прештампане из „Босанске 1888. Издање „Боеанске Биле". Чист приход од ове књнге

нодизање споменика покојном писцу.

П. Бесарови^а." Ниле". Сарајево, Цијеиа 70 новч. унотребиће се на