Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 58

Д.-Б. ИСТОЧНИЕ

Бр. 4.

д ° 0 прослави св. Саве у б( Многопогатованн читаоци! Нема пера с којим би се могла описатн радост овдашње српске православне прквеношколске опгатине; као и свакога Србина. у опће који чује, каква нам бпјаше овогодишња светосавска прослава. И прошле двије године прослављала је овдашња српска ошптина иросвјетител.а српског Саву, патрона српских народннх школа; али овогодигања нрослава далеко је значајнија од обје прогале; не само нагае мјесто него може се с пуним правом рећи и за цијело Српство. Забава је текла у највећем реду и свеопћем задовољству у присуству многог народа. Светосавска забава ове године бијагае ванредно посјећена; скоро сви из мјеста без разлике вјероисповиједи искупило се наслађивати красним бесједама и пјесмама. Вечерња забава текла је својим током овако: Пресједник срнске прав. црквено-гаколске опгатине г. Перо Дрл.ача поздравио је госте са добродошлицокг; а за тим ђацп српске основне школе одпјеваше „светосавску химну", иослије овог НЈљедио је говор о св. Савп, који је говорио г. Никола Марнновић српски учитељ; а за тим изговоригае ђеца нек;>лике декламације на изуст и одпјевагае неколике пјесме. ГЈод иконом спетог Саве, од 3. Ј. Јовановића декламоваше Дугаан Дрљача ученик IV. раз. српске осн школе. По спршетку ове декламације диже се и ступи пред сакупљене госте г. Перо Дрљача те започе бесједу, у којој лежи сва значајност овогодишње светосавске прославе; јер поменути господин истаче у својој бесједи, да са својом супругом Маријом поклања своју ново-саграђену двокатну кућу скупа са земл,иштем у вриједности од 1.5.000 Форпната за српску православну основну школу; те да оставља то као задужбнну своју и супруге му Марије. Погледав на сакупљену младеж школску рече им: То чиним из жарке љубави према вама и будућности српске младежи и с овим заврши своју бесједу*). *). Ову беоједу види у 3-ћем броју овога листа од ове год , коју смо за угдед другим родољубима пропустили ц штампали је. Уред.

и с. . Новом 14. јануара 1889. Велико узбуђење овлада сада међу свима присутнима и небројеним живио! не бпјагае краја, јер нас познати добротвор Српства изненадн са својим доброчпнством. Он скупа са својом супругом стечс себи неумрлу славу не само међу нама него и пред цијелим Српством, а тиме показа идругима примјер родољубља. У сред бурног клпцагва Живио! Живио! Живио! Слава ти! Слава ти! Слава ти! устаде одборннк црквене опгатнне г. Милан Вукмировић, тс оппјен радости, изрече захвалност помепутом добротвору српском, мало али ваљано ; јер нијесу биле празне ријечи ђе срце говори; завргаујући са ријечима: Тн си први који си жртвовао толико у овијем крајевима за будућнос.т и просвјету српске младежи, осим млогих других доброчинства која си чинио; Бог дао те се многи на те угледао и твојим прнмјером гаљедио. Живио! Затим с» је наставила свечана забава у највећем задовољству, пјевајући српске народне пјесме и играјући кола до 9 сати У ЈУ Т РУПослије тога одпути се депутација српске прав. црквено-школске општине у стан поменутог добротвора српског, ђе га један од чланова поздрави и изрази му највећу захвалност у нме цијеле српске општнне; а учитељ поздрављајући га скупа са супругом изјави им најтоплију захв.алност у име школске младежи; као првим добротворима у овим крајевима срп. прав. гаколе и младежи. На ове ријечи добротвор нага г. Перо Дрљача рече: захваљујем вам драга браћо, на признању да сам свету ствар учинпо, те обећавам да ћу и одселе скупа с вама радити о напретку нагае цркве и гаколе и све што је племенито чинити. Чистога прихода пало је у готовом новцу 283. Фор. 80. новч. и свима племенитим дароватељима нзричемо најсрдачнију захвалу. У Бос. Новом 15. јануара 1889. Српска православна црквено-школска општина. Л. Судчевпћ, Милан Вукмпровић, Лазар Смиљанић, Вид Давпдовић, Стеван Тубин, Стојан Шурман, Лазо Башић, Гавро Релић, Нико Јанковпћ, Стјепан Штековић синови и Мнћо Николић.