Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 96

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Бр. (>

на опште задовол.ство и похваду, као и на парастосу за у покој душе царевпћа РудолФа и при другим спроводима, дивно је пјевало, тако да су задивили све присутне.

Дај Боже да ово друштво постане стално у нашем мјесту, а то ће једино зависити ако му буду правила потврђена од високе владе и ако остане у досадањем одушевљењу и сложном раду^

Ј а в н а з а х в а л а.

Од стране евијех питомаца српско-православног богословског завода у Рељеву, а нарочито пак од стране питомаца из IV. разреда нека је вјечпта хвала и благодарност одбору за светосавску бесједу у Сарајеву, што нас позва

на исту о. г. вечер и на нашу молбу и мјеста намг безплатно дадоше. Таки нам се родољуби ил>адили_ Остајемо у нади да ће и у будуће слав... одбор тако сваке године чинити. Рељево 20. јан. 1889. Питомци IV. раз.

Чптуља.

ј Никола Г. ЛалиЋ, свештеник и ппсар АЕМ. Конзисторпје Дабро-босанске Епархије, послије тешког боловања преселио се у вјечност 26. Фебруара о. г. а 27. истог опојан је од Високопреосвештеног г. Митрополита и више свештеника. Покојник је сахрањен у Кошевском гроб.1,у, гдје је одпраћен од многобројног народа а уз милозвучно појање пјевачког друштва састављеног од Срба занатлија. Парох осјечко-блажујски (Јтево Тривковић, на опјелу у старој цркви изговорио је опроштајну бесједу, у којој је према сопственој увиђавности својој описао живот покојников и изнио врлине његове. Пјевачко друштво у знак прпзнања, као подпомагајућем члану положило је вјенац покојнику на самом гробу уз неколико кратких ријечи, које је овдашњи механџија Ристо Максимовић као члан испред друштва изговорио. Покојник је рођен у Сарајеву 15. септембра 1860. год. По свршетку школа у Сарајеву оженио се је врло млад а по том буде рукоположен за ђакона 8. новем. 1876. од Митрополита Антима. Године 1879. оде у Биоград и ступи у I. разред богословије. У то доба умрије му супруга у Сарајеву, а он продужи учење у богословији. По Свршетку исте дође године 1883. у Сарајево, те и у тој години оде у Русију и тамо 2. сеп. уписа се у духовну академију у Кијеву као студонт у I. курс; по свршетку овог курса пређе

у II. курс гдје је слушао предавања непуних 6' мјесецп но због рђавог здравља морао је напустити учење и по савјету љекара доћи у своје родно мјесто у Сарајево. На захтјев покојников (по добивеној канонпчкој дозволп од тадашњег Д.-б. Митрополита) буде рукоположен за свештеника 30. новем. 1884. год. у Кијеву од бившег српског Митрополита Михаила. Дошав у Сарајево, покојник је по својој" молби од садашљег високопреосвештеног госп„ Митрополита добио мјесто у јануару 1886. год_ у козисторијалној канцеларији, и вршио је писарску дужност све до своје смрти, но већином: са лошим здрављем н побољевањем. При покретању духовног листа „Дабробосанског Псточника" а на предлог конзисторијепокојник је био именован и уредником истоглиста но недаћно здравље а на његову молбу послије уређења 4. броја реченог листа од 1887. године, опроштен је ове дужности. Покојник оставл.а иза себе остареле родител.е, који су у њега највећу наду полагали а особито остарелн отац протојереј Герасим да ће од свога сина дочекати материјалну потпору и утјеху, но неумитна смрт рока непоставља. Бог нека му души прости и нека ублажи ожалошћене родитеље, а међу нама нека му је вјечна памјат.

Власник и издавалац: АЕМ Конзис. — Штам. Шпинддера и Лешнера — Одговорни уредник : Т>. Петровић, свештеник