Dabro-bosanski Istočnik

^»О-БОСАД с^

источник лист за црквено-просвјетне потребе српекоправ. евештенетва у Босни и Херцеговини. Излази двапут у мјесецу. — Цпјена 3 Фор. годишње.

Бр. 19. И 20.

Сарајево, мјесеца Октобра 1889.

Год. III.

Прсдуслжш за жзбор службе свештеничког х \Зваља. (НаставакЈ

За доказ да апостоли нијесу од себе уш.ди у апостолску с.лу:гсбу, већ да их је па исту позвао сам Вогочовјек Христос, довољне су иам ријечи самог Христа Спаситеља, које је уиравио на апостоле по тајној вечери, кад им је казао: „Ви мене не изабрасте, него ја вас изабрах" (Јов. XV., 16). Ове пак ријечи није Исус Христос ограничио на саме апостоле већ се оне односе и простиру и на будуће прејемнике њихове ; а ти апостодски прејемници, по излагању апостола Павла, који каже, да је Он дао једне апостоле, а једне пророке, а једне јеванЈјелисте, а једне пастире и учитеље, да се свети приправе за дјело службе, на созидање тијела Христовог (Ефес. IV., 11. и 12) — не могу ннкоји други даном данашњим да буду, осим једино свештеници, односно пастири и учитељи цркве, које сам Бог бира и зове на службу Сво^у из средине људи, као што је некада бпрао и позвао и саме апостоле.

Кад се дакле ни један од апостола није усудио сам од себе у Нн, нити је утпао у апостолство прије пего га је позвао п изабрао на ту службу Исус Христос; то се онда још мање смије ико усудити, да ступи у службу свештеничког звања, ако није па то звање претходно позван са више од самога Бога. Ко би пак што противно томе радио и ради, значило би н значи толико, колико насилно хтјети се противити Богу и ТБеговијем светијем уредбама. Установа о потреби божијег позива у служби свештеничког звања оснива се још на том што је Бог тако и на небу расположио, гдје је царствујућа црква. — Блажени духови, који су на небу, само онда врше дужности ан^ела, кад их Бог позове. Унгљед тога пазе ан^елн на сваки знак божијег величанства, и готови су, да изврше ријеч божију, слушајући глас ријечи Његове, (Псал. СШ., 20.) не отимајући се о ма коју и какву службу,