Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 136

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 3

Чит Димитрије Н. АлексиЋ. прота и намјееник лесковачки (Србија), уредник „Црквеног Гласника", члан главног одбора свештеничког удружења, члан утемел.ач друштва св. Саве, пресједник пододбора Црвеног Крста, вјероучител, л>есковачке ниже гимназргје и парох љесковачки, умро је у Лзесковцу ноћу 19. декембра 1889 год. иослије кратког боловања. Покојник прота Димитрије родио се у Алексинцу 1856 год. Основне школе, четири разреда гимназије и Богословију сврпшо је у Биограду. Рукоположен је за свегптеника 1880. За ревносно отправљање послова и дужности, одликовала га је архијерејска власт најпре (1888 год.) надбедреником при служби, а 23 априла 1889 год. произведен је на чин протојерејски од владике Димитрија, којн гз је веома цјенио и уважавао. Прса су му красила одличија : Црвенога крста и Ратне споменице. Осим уређивања листа „Црквеног Гласника" паписаоје пјесме :НаУ^крс, Неверни Т о м а, Н а н о в у г о д и н у, В и с о к и Д е ч а н и, Ц а р Ахав. У брпсан а Су з а, В е л и к и П е т а к; чланке :Православље пПаство, П р а з н о в ј е р и ц е, У г л е д свештснства,

у .1» а. Црква и школа, Свештеничко удов и ч ки ф о н д, Ј е д а н п о г л е д н а „П р о ј е к т з а во н а о ц р к в е н и м властнма". Многе своје писмене саставе штампао је и у „Хришћанском Веснику", а. у посл.едње врјеме био је дописник и руског листа „П а л ом ни ка" илустрованог црквено-богословског часописа. којп излази у Петрограду. Осим тога написао је брошуру : „Б о г о с л о в н ј а и свештенство, „Паланачка пресуда". „КалендарКринза 1887 год." „Стрижба", „Непажљиво поступање с барутом", „Једно шкодљиво осветљење", „У очи нове године", „0 пијанству" и иреводе с руског: Вјера, Нада и .Г>убав. Даље написао и ове новеле : „М у ч е н и ц а з а в ј е р у", „Света Христина" „С в. Андријан" и „Наталија", а „Св. Катарина великомуч," као превод с руског. Укратко рећи, био је неуморни реденик н вриједна пчела у својој свештеничкој дужности и позиву. У покојнику црква губи врједна слузкител.а, а свештенство и духовна књижевност добра раденика. Бог га прости и вјечна м у п ам ј а т.

Позив. I. На темељу окружнице и налога АЕ. М. Конзисторије од 22. децембра 1888. год. број 1853. екс 1888, (види .лист „Дабро-босански Источник" од г. 1889. стр. 15) нозивају нротопрезвитерски уредн Дабро-босанске енархије, и то: СарајевСКИ, Бањалучки, Приједорски, Кључки, Санског-Моста, Бихаћки, Дервеитски, и Костајиички да поднесу од подручног свештенства односне исказе из парохија, за 1889. год. II. На теме.ву конзисторијалне окружнице од 23. октобра и 30. Новембра 1889. год., 1835. и 2041. види лист „Босанско-Херцеговачки Источник од год. 1890. свеска I., стр. 1. и свеска II., стр. 49.), позивају се протопрезвитерски уреди Дабробосанске епархије и то: Височки, Рогатички (Соколачки), Вишеградски, Приједорски, Круиски, Саиског Моста, Травиички, Љевањски, Герзовачки, Бихаћки, Дервентски, Костајиички, Петровачко-Уначки, Варцар-Вакуфски, да изволе наручити овдје „Ваписнике свештеничких сједница" с односним позивима, који су већ штампани п неким протопрезвитерским уредима који су положили односну свотг, поштом разаслани. Из капцеларије АЕ. М. Конзисторије Дабро-босанске. У Сарајеву, 22. марта 1890. Шт.ам. Шпиидлера и Лешнера..