Dabro-bosanski Istočnik

БОСАНСКО- [%

Мјесечни духовни часопис за црквенопросвјетне потребе српско-православног свештенства.

Свеска IX. и X. Сарајево, септембар и октобар 1890. Год. IV.

Власник: АЕМ. Консисторија. Уредник: Ђ. Петровић, свештеник.

Архијерејска окружница. Дионисије милошћу Божијом Архијепископ и Митроиолит зворнички и ночасни Ексарх Далмације. Подручном нам иречасном свештенству: благодат, милост, н мир од Бога Оца и Господа Исцса Христа Спаса нашега, а од смирености нсше архимасширски олагослов са цјеловом љубави.

Пазити добро на себе и на словесно стадо Христово, над којим је нас Дух свети иоставио вођама и пастирима, и руководити га истини и правди Божијој: дужност је највећа и најсветија свију добросхваћајућих свој узвишени и свети позив, духовних пастира. А да није лако свијетом управљати и то само духовним мачем, „ежЕ естк слоко КожЈе," без предходне на то спреме, онитности и без искрене вјере и љубави и свесрдне оданости Божијем закону и наредбама божанствених аностола и светих отаца наших, које је дужно и обавезно понајвише свештенство проучаватп дашу и ноћу, и по њима удешавати и јавни и приватни свој живот, — н то је јасно као сунце сваком правомислећем новјеку, јер је опћепризнато: да у овом свијету понајвише сазидава

народе и привољева их на свако добро дјело и буди у њима христјански осјећај поштовања према цркви и свештеиству, једино савјесно у свему ностуиање, а особито примјерно владање духовних пастира. А напомињати и позиватн свештенсгво на дужност и пазити на његово владање, то је пак законом наложено архипастирима, којпма је дата и власт: казнитп у случају непослушности, распуштенике. Што се пак вас милог нама браства подрумног свештенства у опште тиче, морамо са потпуним задовољством јавно прпзнати и Богу благодарити: што осим неке, и то посве малобројне, п само у једном и истом крају наше епархпје, ограничене изнимке, колико да се не рекне: да је наше жито посве без кукоља морамо велимо, свечано прпзнати да за-