Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 440

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 11

Чит

На Арханђелов-дан 8. Новембра т. г. премину у ГГлашком у двору евом горљокарловачки владика ТеоФан ФКивковић. Блаженопочивши владика ТеоФан родио се 1 825. у Српском Сиону у Ср. Карловци. Гимназију је евршио у месту свога рођења, фило&офију у Сегедину а правне науке у Бечу. Свуда је добар ђак био. Кад је нравничке науке довршио, уппше се у Карловачк-у богословију, коју такођер с одликом сврши. Као евршени богослов буде постављен за проФесора ('омборске учитељске школе, а после га западе проФерска катедра у карловачкој богословији, Као таков прими монашки чин, те га патријарх Рајачић 1853. произведе за протођакона. 1861. постане свештеником-синђелом, 1864. протосинђелом а 1866. архимандритом манастира Бездина у темишварској епархији. Својом књигом „Српска народна црква" коју је у Бездину написао, изиђе на глае. 1874. године буде од синода једногласно за епископа горњокарловачког изабран, а на црквено народном еабору 1881. год. држаном буде већином гласова изабран за архијепископа-митрополита карловачког и патри-

у љ> И. јарха српског, но не бијаше од Његовог Величанства у том достојанству потврђен. Иза Грујпћа и Анђелића био је он један од најученијих владика српских. Он је последњи црнорирац из школе Рајачићеве. Црква српска изгубала је у њему узданицу евоју, изгубила вешта писца врла говорника и црквеног проповједника, ватреног поборникасв.. православља, бранитеља народних права и српске вјероисио ведне школе. Кад је оно прије десетак година римски бискуп Штросмајер хтјео српски народ меденим у слатким својим енцикликама у унију завести, устаде владика ТеоФан једини од српскик митроносних глава, те својом архијерејском окружницом запуши једном за свагда уста Штросмајеру, а. своју подручну паству утврди у вери тако, да је Штросмајер изгубио сву наду, да ће се његовд жеља и у најдаљој будућности остварити моћи. „Пре ће Велебит у море пасти, него што ћете се ви св. православл>а одрећи," то су његове речи својој пасгви Такав је био блаженопокојни ТеоФан владика. Стога му српски народ и ерпска црква, које је он ватрено и жарко Љубио, на растанку своме с њиме ердачно ■ тужно кличе: Слава ти преосвећени владико ТеоФане! Вјечна ти памет међу нама и лака ти ; црна земља пепелу твоме! Ј1. Б.

Теофан Живковић владика горњокарловачки.

Позив. Г. г. проте и надзиратељи босанско-херцеговачких дијецеза умољавају се, да похите покупити претплату од подручних свештеника и што скорије пошаљу, како би се нагомилани штампарски трошкови око листа могли на вријеме подмирити и рачуни у ред довести за ову годину. Тако исто, уљудно позивамо и ону господу претплатнике изван Босне и Херцеговине да нам изволе подмирити претплату за ову годину; и уједно да се јаве, о"ће ли и за иду^у годину држати лист, како би унапријед знали, колико Ђемо екземплара овог листа моЋи дати да се штампа. Администрација „Б.-Х. Источника."

Штампарија Шпиндлера и Лешнера.