Dan, 01. 01. 1936., str. 6

НОВИ САД, У РАТУ Салајачки логоши

Када јс 1914 године букнуо свет* ски рат свом жестином и почео да тражи и «таро и младо, разуме со да ши Срби у Војводини нису остали по штеђени. Аустро-угарска монархија, тада моћна и силна, мобилизовала је све што је могло понсти пушку. јНбд црно-жуту -заставу позвала је младост и с нагу с једне стране и зрелост и искуство са друге. Све је морало у рат. Срби су били примора,нп да се боро против своје рођене браће исте крви с оне стране Саве и Дунава. Нови Сад, као највећи град у јужном делу Мађарске, дао ј е велики број својих синова за „опште добро“. ■Али у једном делу Српске Атинс, ,где је одувек пламтео великосрпски патриотски дух са најдивнијим националним осећајима према Србији и њеном седом Вођу, побунила се права свест, кристално чиста, непо’колебљива и снажна, да се против рођене браће не сме дићи рука нитн се може ратовати. Тако је тада осе'ћала Салајка. * Салајчани су на аваки начин гле,дали да избегну ратовање против 'Србије. У врло великом броју случајева они су сами „удешавали" трахому, секли палчеве на руци, пили ; којекакве траве од које би их спопа- ; ‘ дао страховит кашаљ, или чинили ' :још много штошта због чега би били ј отпуштани кући. Други су директно ! бегали из својих пукова и гледали прилику да се пребаце у Србију. Та- ! ко је створен онај чувени „Зеленп • кадар“ дезертера о коме се за вре- ‘ мо рата много причало. Нема, валда, нп једног старог Но- ; восађанина ком е није познато име , најчувенијег „зелено-кадровца“ Сте- . во Мијатовића-Зеца, који ]е убијен ј пре шест година. Посетили смо ње- ј говог старог оца, деда Пају Зеца, до- ; брод.ушног седог старину, чија се ; скромна кућица налази у Граничарској улици. Деда Паја иам је дао неколико интересантних података о ло- , гошким авантурама свога с ина као и ! неколико других познатих логоша. # I — Када су мога покојног Стеву, : Бог да му душу прости, узели у вој- ( ску -— почео је деда-Паја — било му . је свега 17 година. Било је то 1916 го ; дине, Њега одмах одведу у Печуј. । Забадава сам га молио да ми не ди- I рају Д ет е — још је млад — аја, то I ништа пије помагало. Рекао сам им, чак, да сам већ једног сина изгубио ■ у рату, али ни то није помагало. — Зар ја, тата, да идем против Србаља, говорио ми је он иа поласку. . Небој се, ја се нећу тамо задржати. У Печују, помоћу једног Јевреји.на, набави Стева фалсификовану отпусницу и побегне. Искористио је ( једну згодну прилику када су послеl .вежбе пролазили кроз неку шуму и I после не ' т 'ам како — с амо ј е једно ј 'вече закуцао на прозор. — Ко је? , —■ Ја сам, отвори... Пренеразио сам се, препозиавши љегов глас. Посло тога, жандармериска патрола га је у неколико махова тражила ; код куће. Стева се крио у кукурузима, увлачио се у оџаке, сакривао се у рогозу и трски на каналу. Све док га једнога дана нису ухватили и поново спровели у Печуј. Деда-Паја нам пр.ича просто и опширно. Сузе му навиру на смежура,не очне капке и губе се у наборима смежурана лица. Стева Мијатовић-Зец, расни прет- , ■ ставник Салајке, није се дуго задр- ■ жао.у Печују. Опет ј е једџога дана 'дошао кући. Салајчапи су о томе.

Стева је имао и доста другова, „зелених кадровацаА чији ј е он био вођа. Ту су били Мита и Стева Мпкан, Тошица Бушин, Која Демун, Ига Обровачки-Кручило и још неколико других. Сви су се они држали веома храбро. Ни један ниј е хтео да се бори против српских трупа. У јесен 1917 године, десило се тако да су се с вИ они „нашли код куће“. Око четири сата после подне, њихови „агенти“ — а то су бпла деца од десет до дванаест година известе их да се приближава читав одред жандарма. Њих око стотину на броју опколили с у изненада центар Салајке. Видећи да пемају куд, они онако у групи почну бегати према каналу до места које с е зове „кречана“ Тамо поскачу у воду и у послед њем треиутку успе им да се на гум; ну изгубе у купама кукурузовине. ‘ После су пешачили читаву поћ и још ! Фдан даи и зауставили се под јед-1 ним брогсм у близини Чуруга. Ту сУ ; иекопали земуницу у којој су живе‘ ли скоро месеп дана, а храиу су набављали и? села. У село су одлазили наизменце. Тек када је ствап пала мало у заборав вратили су се кућама. Салајчани су их дочекали песмом: ~Ој логоши ал’ сте фине тице, Ппескачете с-д хвата летвице..." Фазекаш и „Бели“ само су вребали прилику .•.. Повијан једиом од три жандарма, Стева Зец т почео бегати Темеринском и Ђурчиском улипом према Лунавској. За њим се нијс смело пупати, јер су улнце биле врло живе. Ипак, жаидармима прђе за руком иа га ухвате и вежу у царку крај Луиава. — Сада ћеш лепо да нам покажеш гдо се остали крију. . И поведу га натраг у Салајку, ■Свет ј е излазио да види везаног Стеву Зепа. ни не слутећи да ће он већ после десетак минута утпчати у једнр-двориште, прескочити . баштенску бграду и оиако веза-н испред носа умаћи својим гониоиима. А где је.био? Утрчавши у башту с кренуо ј е у сушдно двориште и доспео прпово на улицу, а одатле својој кући где се ослободио ужета Тамо га, разуме се, ' ■нису тражили. Имао јо Стева Мијатовић-Зец још ј миого сличпих авантура. Потукао се • он једном приликом са двојипом жап дарма, разоружао их п послао њиховим претпостављенима. Његова су чуда причана с вугде, по пелој Војводини. Пештански листови су опширно писали о овоме салајачком пу

препричавали много. Управо кад је ■после тога у комшилуку помагао при клању С виња, затражила га ј е патрола. Да им не би и овОга пута измакао опколили су кућу са гвих страна ито не само његову него и све суседне. Стева, чим их ј е спазио полете према башти, један лак скок и већ се нашао с лруге стране. Када су жандарми дотрчали башта је била празна и пуста. Тражен је луго, претросен је сваки кутак. Међутим, када је патрола отишла, из старог и оронул.ог бунара у средини баште дОпнрао је глас... — Додајте ми нешто да изиђем... Уз помоћ ужета Стева ј е извучен сав од муља и траве којом је. бунар био сав обрастар, Једном, када је опет „напустио“ свој логор, био је Стева изненађен од једног жандарма управо у моменту када је истоваривао сено. . . — Поедај. се Стево, иначе пуцам повикао је озлоглашени Фазекаш, не уморни гонитељ логоша. — Хоћу, само причекајте да свршим посао Када је сено било истоварено, а то т било у туђем дворишту, Стева Зец је позвао Фазекаша у кола да се прво одвезе кући да тамо остави кола п коње па ће онда поћи с њиме. Ова.ј пристаде, али у опрезности седне на ивицу кола држећи Стеву стал но на оку. И у моменту када се овај томе иајмање надао, једним покретом пог е пребацио га је Стева главачке преко „лотри“ а он се пзгубио у малим и кривудавим улицама.

Деда Паја Мијатовић-СВец износи нам подвиге свога сина Стеве и осталих салајачких логоша

столову-дезертеру, с којим нико нијо могао изаћи на крај. Док је Стева'имао много успеха у’ својим ванредно смелим подвизима, | дотле је Ига Кручило, пред само 0слобођење, убијен на Оборима када је хтео да умакне жандармериско; патроли. Исто тако, настрадао је и Стева Бајић-Микан. Њега су ухвати-_ ли и везали га ланпем. Међутим, раво када је требао бити уведен у жандармериску касарну, он ј е прекинуо ланац и почео бегати. После заморног гоњења, један од жандарма потегао је пушку и тешко ранио сме^ лога Микана, који је после тога збзг,великог излива крви умро. Девет пута је Стева .Зец био ухва- ћен и девет пута ј е бегао управо када ј е требао да буде осуђен. Чак су се и саме власти чудиле толикој сме лости. Салајчани су и то овековечили у песми: „Стигло писмо од цара Све логоше поздравља, Све логош® по једаред Стеву-Зеца дваред, шалај!" Дошло је и Оелобођење. Стева ј е у југословенској војспи служио у Краљевој Гарди и био један од најбо-_ ! љих војника. Сви су се њиме поносили. 5 априла 1929 године шофера Стеву Мијатовића-Зепа савладалп су куршуми једнога неурачунљивог зло чинца. У миру био је побеђен онај кога у рату читаве групе нису могле еавладати. И док пркосно и снажно тело Стеве Зепа труне под земљом, дотле се улажу напори да се његов убнпа Имре ЛеРинц прогласи неурачунљивим. Дела-Паји Звцу остало ј е од сига Стеве двоје мале депо које он храни и одева. Кућа је оптерећена дугом а његова седа коса и оборена плећв годинама, које су испуњене нап^р"ма и патњама. Два његова сина ■ престала па ж.иве у 28 години. Јелап је убишн у рату, други за време мира. Његове боре показују јасно све оио што је проживео. Па ипак о” није утучен. Још увек се нада, До । љем^ т иапослетку свејелно што ћс дрћи. Горе од опога што т бппо нвће в’ тше бити. ЛУНА ДОТЛИЋ

Када почиње привремени рад у пекарским радњама

Петровграл, 30 децембра. — Према -Уредбп о отварању и заТварању радњи, прописапо је да рал у пекарским радњама мора ппестати у не. дељу пајкасније у 5 часова ујутпо, •а сме да се настави у понрдељак најраније у 17 часова. Међутим, ка, ко се пре почетка рада, у попедељак, морају претходно извршити припремпи радови, као припрема кваспа и грејање воде, то ее у пекарским радњама ове припремне радље гбанљају обично раније, како би у 17 чаеова могао отпочети реловап рад. Стога су, нарочито у последње време, стизале против већег броја пекара прнјаве. тако да су неки били и кажњени. Стога је испостава београдске занатске коморс у Пе-' тровграду упутила Iуче ппетставкм Банској управи у Новом Саду, којој моли да се изда тумачење Л” се ови припремни радови убудуће не третирају више као редован рад и да се због тога пекари неоправл ппо не кажњавају.

за време децембарске ; I|lГ > ЂНl|| I кампање даје својим будућим купцима да дођу бесплатно до ЗбОВЕШТЕШВ « скупоценог апарата ј: Ј Ф, ј. усмено, писмено и телефоном даје и приказује апарате на пробу без обавезе на куп. заступник МИIМ SНМЈСЕ Радојица М. Теофановић Нови Сад, Крад»а Петра ул. 15.